Доношењем Закона о архивској грађи и архивској делатности биће створене институционалне основе за обезбеђивање услова неопходних за обављање делатности заштите архивске грађе и равномеран развој архива, с обзиром да је досадашњи законски оквир био делимично застарео и није уређивао бројна питања која су од значаја за рад архива.

Закон ствара правни оквир који ће обезбедити потпуну заштиту и очување архивске грађе, без обзира на облик у којем настаје и где се налази и јасно дефинише обавезе оснивача архива. Обезбеђује се и заокруживање правне регулативе која се односи на архивску грађу изворно насталу у електронском облику и то на начин који ће гарантовати њено „преживљавање” кроз време, односно очување података које она садржи.

Сходно одредбама Закона, Архив Србије ће променити име у Државни архив Србије у року од годину дана.

Почетком примене овог закона престају да важе одредбе Закона о културним добрима ( „Сл. гласник РС“71/94, 52/2011) које се односе на архивску грађу и рад архива, као и Закон о архивској грађи Савезне Републике Југославије („Службени лист СРЈ“, бр. 12/98 и 13/98). Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се истеком годину дана од дана његовог ступања на снагу.

Текст Закона о архивској грађи и архивској делатности можете преузети овде.