Стручњаци Архива почели су седамдесетих година XX века послове на евидентирању, заштити, сређивању и обради архивске грађе ван Србије, најпре на Хиландару, а затим у Српској православној црквеној општини у Трсту и у Српској православној епархији будимској у Сентандреји. Потписивањем Протокола о сарадњи са Српском православном црквом 2007. године, којим је предвиђено пружање стручне помоћи на заштити, сређивању и обради архивске грађе црквеног порекла, створени су услови за наставак овог важног посла и адекватнију заштиту и већу доступност архивске грађе научној јавности. Склопљени су и споразуми о сарадњи са Српском православном црквеном општином у Трсту (2008), Српском православном црквеном општином у Бечу (2010), Епархијом Захумско-херцеговачком и приморском и Српском православном црквеном општином у Дубровнику (2010). 

Манастир Хиландар

Рад на заштити архивске грађе манастира Хиландара отпочео је 1977. године. Архива манастира Хиландара најстарија је сачувана архива српског порекла. Настала је практично када и сам манастир архивирањем оснивачке повеље, што је основни разлог због чега је током XIX и XX века изазивала пажњу српских, а и других, пре свега словенских истраживача. Архивска грађа заједно са осталим култрурним наслеђем манастира Хиландара налази се у наменски изграђеној згради чији је пројектант проф. Слободан Ненадовић.

Постојећу архивску грађу архивисти су поделили у следеће групе: Средњовековне повеље и хрисовуље, Српски списи, Грчки списи, Турски списи, Списи из келија помрлих монаха, Лични фонд Саве Хиландарца, Лични фонд епископа Мелентија, Збирка фотографија, Збирка Љотић, Збирка Рош и Varia. Архивске књиге су пописане и извршена је њихова идентификација (243 књиге). Српски, Грчки и Турски списи делимично су микрофилмовани. Микрофилмови и слајдови средњовековних повеља и хрисовуља чувају се у Државном архиву Србије.

Српска православна црквена општина у Трсту

Рад на евидентирању и сређивању архивске грађе стручњаци Архива Србије започели су 1982. године. У првом периоду рада 1982–1990. године израђена је прелиминарна историјска белешка, класификациони план и методско упутство, класификована грађа за период 1749–1950, извршен сумарни опис фасцикли и административних књига, као и друге послови заштите (сигнирање, фолијација, паковање грађе у архивске кутије…). Као резултат тога рада Архив Србије је 2007. године објавио два тома пописа грађе Архив Српске православне црквене општине у Трсту 1749–1950.

Протоколом о сарадњи између Архива Србије и Српске православне црквене општине у Трсту 7. априла 2008. године створени су услови за наставак рада. Од 2008. године стручњаци Архива Србије су архивску грађу ове црквене општине из друге половине ХХ века евидентирали, препаковали и сместили у депо Архива Српске православне црквене општине. Депо је адаптиран и проширен. Урађен је нови размештај грађе у депоу и израђен топографски показивач. Извршена је класификација грађе до краја XX века. Започети су фазни послови на дигитализацији најстарије грађе Општине из друге половине XVIII и XIX века, као и на сређивању и обради грађе, преузете у Архив Општине, из друге половине ХХ века.

Српска православна епархија будимска у Сентандреји

Архивисти Архива Србије раде на заштити и сређивању архивске грађе у Сентандреји од 1984. године. Архив Будимске епархије у Сентандреји званично је почео са радом 1990. године када је обележен јубилеј „Тристота годишњица сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем“, рестауриран Епархијски двор и обновљена зграда у којој се и данас налазе Библиотека и Архив. У адаптираном простору за Архив смештена је архивска грађа у око 1700 кутија.

Прикупљена грађа са територије Будимске епархије класификована је на следећи начин: формирани су фондови епархијске управе, друштава, задужбина, лични фондови, збирке, а издвојена је и значајна архивска грађа. За сваки фонд извршена је и класификација на године.

Упоредо са сређивањем архивске грађе ради се и на превентивној и техничкој заштити. Као резултат вишегодишњег рада архивиста Архива Србије настао је Водич Архива Српске православне будимске епархије објављен 2006. године.

Од великог значаја за проучавање српског живља на територији Мађарске је Збирка матичних књига из 56 цркава Будимске епархије за период 1725–1975, која је дигитализована 2011. године, као и Збирка 1.500 инвентара цркава и манастира Будимске епархије.

Српска православна црквена општина Светог Саве у Бечу

Српска православна црквена општина Светог Саве основана је 1860. године, на иницијативу многобројних Срба који су живели или послом долазили у Беч. Архивска грађа која сведочи о раду Српске православне црквене општине и животу Срба у Бечу, услед бурних околности није сачувана у великом обиму, али  је садржајно богата. Чува се у просторијама библиотеке у згради Црквене општине Светог Саве. 

Стручни тим Архива Србије започео је 2010. године рад на сређивању ове грађе.

Урађен  је привремени попис књига, попис матичних књига, класификација грађе на године и сумарни опис кутија. Најдрагоценији подаци о животу Срба у Бечу налазе се у Записницима црквено-одборских седница, почев од оснивања црквене општине, за које су 5. октобра 1860. године добили сагласност аустријског цара. Од изузетног значаја је и документација о старању цркве о српским гробовима у Аустрији, раду на подизању Српског војничког гробља у Бечу и изради спискова погинулих војника у сарадњи са Црвеним крстом.

Српска православна црквена општина у Дубровнику

Рад на сређивању архивске грађе Српске православне црквене општине у Дубровнику отпочео је 2011. године, до када је грађа црквене општине била смештена у неодговарајућим условима на тавану парохијског дома.

Најпре се приступило идентификацији и класификацији преко 200 административних књига, затим изради њиховог привременог пописа. Паралелно са класификацијом грађе вршено је истраживање за изложбу о култури Срба у Дубровнику, која је приређена 2012. године у Београду. С обзиром на значај архивске грађе за историју Српске православне црквене општине и историју Срба у Дубровнику, Архив Србије је преузео обавезу да послове на сређивању и обради настави до потпуног формирања архива по савременим архивистичким стандардима.

Српска православна црквена општина у Лондону

Државни архив Србије је у 2017. години започео рад на заштити архивске грађе која се налази у Српској православној црквеној општини и парохији Светог Саве у Лондону. Међу грађом се налазе значајна документа за историју српске емиграције у иностранству, за историју Срба у Лондону, као и за историју Српске православне цркве и лондонске парохије. Током почетне фазе рада прегледан је архивски материјал који се налазио смештен у подрумским просторијама Парохијског дома епископа Николаја. Пописане су све матичне књиге рођених, венчаних и умрлих, као и административне књиге.

Рад на заштити и класификацији архивске грађе настављен је 2018. године. Архивска грађа је разврстана и сумарно класификована на личне фондове и веће тематске целине и препакована у архивске кутије. Урађене су привремене етикете и сачињен је попис архивских кутија.

Српска православна парохија у Пероју

Парохија у Пероју припада Епархији Горњокарловачкој и са парохијом у Пули представља једине две православне парохије у Истри. У Перој  се 1657. године доселило 15 српских православних породица из области Црмнице, а Млетачке власти су им дале земљу о чему сведочи повеља из новембра те године. Црква Светог Спиридона у Пероју је подигнута 1788. године, a данашњи изглед je добила 1834. године. Парохијске матичне књиге се уредно воде од краја XVIII века.

Стручњаци Државног архива Србије су 2019. године посетили Српску православну парохију и Цркву Светог Спиридона у Пероју. Током боравка прегледана је архивска грађа и договорен је почетак рада на заштити, класификацији, паковању и дигитализацији докумената. Рад није настављен због пандемије корона вирусом.