Истраживање у Државном архиву Србије

Коју архивску грађу чува Државни архив Србије?

Државни архив Србије чува грађу државних органа Кнежевине и Краљевине Србије од успостављања државности у 19. веку закључно са 1918. годином, фондове органа власти из периода 1941–1944, као и органа СР Србије након Другог светског рата. Осим тога, у нашем архиву се налази значајан број личних и породичних фондова особа које су имале истакнуто место у историји Србије, документација факултета, института и виших школа, као и бројних других установа, савеза и друштава.
У Државном архиву Србије могу се наћи и појединачна документа старије провенијенције примљена путем поклона и откупа. Међу најстаријим документима које Државни архив чува налази се и Повеља краља Стефана Уроша III Дечанског, односно Дечанска повеља из 1330. године.

Који је жиро рачун Државног архива Србије?

Уплате можете извршити на рачун: 840–31120845–93, модел: 97, позив на број: 3702351040174231400.

Први пут истражујем у архиву. На који начин могу да планирам посету?

Пре доласка у Архив потребно је да се адекватно припремите и информишете о теми која Вас занима. За једноставнија истраживања можете потражити информације на интернету, а изузетно корисне информације можете наћи у литератури која је објављивана о појединим темама.

Контактирајте Центар за информације, како бисте се распитали да ли је грађа коју тражите смештена у Државном архиву Србије, да ли је доступна истраживачима и у којој читаоници. Да бисмо могли да Вам помогнемо, потребно је да знате: време настанка грађе која Вас интересује, да ли постоји веза теме коју истражујете са републичким органима Републике Србије, или уколико истражујете ранији период, везу са органима Кнежевине или Краљевине Србије. Уколико истражујете живот појединца, потребно је да имате оквирне податке из његове биографије, на основу којих бисмо могли да Вас упутимо у даље истраживање (када је живео, да ли је радио у државној служби …).
Напомињемо да Државни архив не истражује за кориснике, али ћемо Вам одговорити на молбе чије решавање не захтева превише времена.

Ко има право да користи архивску грађу?

Право на коришћење архивске грађе и библиотечког материјала Архива имају сви грађани Србије, као и страни држављани. Архивска грађа и библиотечки материјал доступни су искључиво у читаоницама Државног архива Србије. 

Истраживање породичног порекла

На који начин могу да истражујем породично порекло у Државном архиву Србије?

За истраживање порекла породице користе се пописи становништва Кнежевине и Краљевине Србије из 1863. и 1884. године, као и тефтери пореза и арача за период Кнежевине Србије 1816–1848. Наведена грађа је микрофилмована и доступна је истраживачима на микрофилмским ролнама.

Пописи становништва из 1863. и 1884. године налазе се у фонду Министарства финансија – Административно одељење.

Тефтери, књиге пореско-финансијског типа, сачиниле су српске власти ради убирања разних врста дажбина. Чувају се у фонду Главног казначејства – Збирка тефтера – ЗТ (1828–1848), као и у збиркама: Збирка Мите Петровића – ЗМП (укупно 124 књиге) и Поклони и откупи – ПО (укупно 93 књиге).

Најранији тефтер потиче из 1816. године, а највећи број их је из периода 1830–1839. године.

Да ли се у Државном архиву чувају матичне књиге рођених, венчаних и умрлих?

Не. За чување матичних књига надлежни су архиви локалне територијалне надлежности, или локалне општине.

Да ли Државни архив Србије чува документацију о запосленима у државној служби у 19. веку?

Календар са шематизмом у коме је штампан списак свих запослених у државној служби приређиван је сваке године, а Архив поседује сачуване шематизме за период 1852–1924. у којима су пописани министри, чланови суда, окружни и срески начелници, али и учитељи, свештеници, лекари и др.

Сведочанства и дипломе

За које образовне установе је надлежан Државни архив Србије?

У Државном архиву можете наћи документацију виших школа и факултета која је смештена у Одељењу у Железнику (Булевар младих 5).

За документацију основних и средњих школа надлежни су архиви локалне територијалне надлежности.

Радни стаж

За које установе је надлежан Државни архив Србије?

Државни архив Србије је надлежан за установе чији је оснивач Република Србија. Архивску грађу осталих установа можете потражити у архивима локалне територијалне надлежности или у Архиву Југославије (уколико је реч о установи чији је оснивач некадашња савезна држава).

На који начин могу да дођем до документације о радном стажу из Државног архива Србије?

Документација републичких органа која се тиче радног стажа смештена је у Одељењу Архива у Железнику (Булевар младих 5). Странка може истраживати самостално на наведеној адреси, или може упутити захтев за достављање тражене документације. Поступање по захтеву за повезивање радног стажа Државни архив Србије не наплаћује.

Документација потребна за процес рехабилитације

Да ли се међу грађом преузетом од Безбедносно-информативне агенције налази и досије мог претка чију рехабилитацију покрећем?

Потребно је урадити истраживање да би се утврдило да ли се међу преузетим досијеима Безбедносно информативне агенције чува и досије особе или особа за које се интересујете. Молбу за проверу можете да преузмете на следећем линку: Захтев за проверу досијеа БИА.

На основу Закона о рехабилитацији (Службени гласник РС, број 92/2011) Државни архив Србије поступа по захтевима виших судова у Републици Србији и грађана. По захтевима судова, Архив истражује и доставља копије релевантних докумената из досијеа лица који због непостојања законске регулативе за поступање са досијеима насталим радом служби безбедности још увек нису доступни грађанима. Грађани могу да добију само информацију да ли се у Државном архиву налази одређени досије.

Документација потребна за процес реституције

Поводом захтева за враћање одузете имовине добио сам обавештење да се обратим Државном архиву Србије ради прибављања решења о подржављењу/одузимању имовине. Да ли поседујете наведену документацију?

Државни архив Србије чува у својим фондовима у највећој мери документацију републичких органа о одузетој имовини, али је потребно урадити истраживање да би се утврдило да ли поседујемо документ који тражите. Истраживање можете обавити сами (што је бесплатно). Податке о одузетој имовини поседују и локални архиви, тако да се за информације можете обратити и архиву на територији општине – округа у оквиру кога се налазила одузета имовина. Уколико се одлучите да сами истражујете у Архиву, грађа је доступна у Читаоници у Железнику, Булевар младих бр. 5, сваког радног дана од 8 до 14 часова.

Уколико желите да Државни архив истражи да ли поседује тражени документ, потребно је да напишете детаљну молбу са подацима где се имовина налазила, коме је припадала, на који начин је одузета (национализација, експропријација и сл.) и годину. Молбу можете преузети на сајту Архива: Молба за издавање фотокопија докумената у вези са одузимањем имовине.

Такође је потребно, по завођењу молбе да уплатите износ од 1.500,00 динара на жиро рачун Државног архива Србије 840–31120845–93; сврха – накнада за истраживање, број молбе; модел – 97 позив на број – 37 02351040174231400. Уколико је одговор Архива негативан (односно уколико немамо података везаних за Вашу молбу) то су једини трошкови које имате, уколико је позитиван плаћа се остатак трошкова за издавање уверења (1.500,00 динара за држављане Србије или 6.000,00 динара за стране држављане и цена оверених фотокопија). Рок за решавање молбе је 30 дана.

Зашто се плаћа накнада за достављање података о одузетој имовини?

Државни архив Србије издаје уверења о чињеницама које су садржане у архивској грађи на основу члана 94. став 2. Закона о културним добрима (Службени гласник РС, број 71/94). Ценовником услуга Архива (Службени гласник РС, број 117/2022), који је добио сагласност Министарства финансија и привреде Републике Србије, предвиђена је накнада за услугу издавања потврда и уверења – 3.000,00 динара, негативних потврда – 1.500,00 динара и фотокопија са овером А4 – 80,00 динара, А3 – 120,00 динара.

Када странка поднесе писмени захтев, радници Архива су дужни да обаве преглед архивске грађе у којој би се могли пронаћи подаци који су предмет захтева, односно Државни архив обавља истраживање уместо странке, уз плаћање надокнаде за услугу у складу са важећим Ценовником услуга. Напомињемо да овде није у питању плаћање одговарајуће административне таксе, већ накнаде за рад и пружање услуга.

Како доћи до одељења Архива у Железнику?

За долазак до одељења Државног архива у Железнику можете користити аутобуске линије: 55, 88, 58, 512.