Оснивачи фонда су његове ћерке, др Маргерита Арнаутовић, професор Београдског универзитета, и Анђица Арнаутовић, дипломирани правник, а повод је 110-годишњица од рођења Александра Арнаутовића (11. децембар 1888) и 100-годишњица од доношења Закона о оснивању Државне архиве (15. децембар 1898). Циљеви фонда су, како је наведено у Правилима фонда: додељивање двеју равноправних награда „Златна архива“ заслужним архивистима и/или архивским установама и подмирење таксе Новом гробљу у Београду за очување гробнице с надгробним спомеником Александра Арнаутовића (парцела 4, број 107). Награда укључује повељу, новчани износ и скулптуру „Минијатура Архива Србије“, рад вајара Зорана Ивановића.

Фондом управља Управни одбор од пет чланова које именује Управни одбор Архива Србије из реда истакнутих архивиста а који, на основу Правила, именује сваке године трочлану комисију за избор кандидата за награду.

У новој генерацији задужбина налазе се још два фонда сестара Арнаутовић – „Фонд Маргерите Арнаутовић“, основан 2001. при Катедри за француски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду, за награђивање заслужних франкороманиста Србије и „Фонд Александра Арнаутовића за науку о српској књижевности“, основан 2002. године при Катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду, за награђивање истакнутих историчара, критичара и теоретичара српске књижевности.

Биста Александра Арнаутовића

Поводом оснивања „Фонда Александра Арнаутовића“ у Архиву Србије је 18. марта 1999. године откривена биста Александра Арнаутовића, рад вајара Драгана Николића, и отворена изложба „Александар Арнаутовић 1888–1982“. У Књизи утисака са изложбе Анђица Арнаутовић је записала: „Када би могао да види ову изванредну изложбу посвећену њему, бивши управник Архива, г. Александар Арнаутовић, би свакако био задовољан што га његова установа није заборавила и што доприноси неговању успомене на њега“.

Издање „Фонд Александра Арнаутовића“ – Десетогодишњица доделе награда (1998–2007)

Поводом десетогодишњице додељивања „Златне архиве“, 2007. године објављено је заједничко издање Фонда Александра Арнаутовића и Архива Србије: „Фонд Александра Арнаутовића“ – Десетогодишњица доделе награда (1998–2007). Приређивач: Јелица Рељић, Београд, децембар 2007.

IN MEMORIAM

Др Маргерита Арнаутовић (1926–2009)

Маргерита Арнаутовић, оснивач „Фонда Александра Арнаутовића“, преминула је 15. децембра 2009. године у Београду.

Др Маргерита Арнаутовић је рођена 1926. године у Паризу. Дипломирала је на Катедри за француски језик и књижевност у Београду, а докторирала 1976. године на Универзитету у Греноблу (Француска) одбранивши тезу Стендал и његов први роман. Била је професор француског језика и књижевности у Државном секретаријату за иностране послове и у Савезном извршном већу, 1951–1960. Провела је четрдесет година на Катедри за француски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду где је предавала француску књижевност, цивилизацију и француску стилистику. Објавила је бројне чланке и студије посвећене темама из југословенске, француске и упоредне књижевности у Књижевним новинама, Књижевности, Прегледу, Политици, Савременику, Аналима Филолошког факултета, Просвети, Зборнику историје књижевности Српске академије наука, Стендал клубу…. Учествовала је на књижевним конгресима у Екс-ан-Провансу, Бордоу, Берлину, Милану и Брауншвајгу. Одликована је 1987. године француским одликовањем Витеза реда уметности и књижевности.

Анђица Арнаутовић (1930–2017)

Анђица Арнаутовић, оснивач Фонд Александра Арнаутовића, умрла је 28. фебруара 2017. године у Београду.

Анђица Арнаутовић рођена је у Паризу, 20. фебруара 1930. године. Детињство је провела у Паризу. Цео свој радни век, као дипломирани правник, провела је у Амбасади Француске у Београду. Бригу о функционисању Фонда водила је енергично и са пуно ентузијазма до краја свога живота. Са посебним интересовањем пратила је рад Архива Србије и радовала се свим стваралачким резултатима установе. Одрасла у породици у којој се неговао пажљив однос према документу, имала је високо развијену свест о значају архивских установа. Од младости је била љубитељ књиге и неуморни посетилац културних догађаја у Београду. Својом хуманошћу задужила је бројне установе и појединце. Пленила је необичном скромношћу према себи и несебичним односом према другима. Била је ненаметљива, достојанственог држања и финих манира. 

Добитници „Златне архиве“ од 1998. до данас

1998: Архив Србије, Милорад М. Радевић (Архив Србије), Љубодраг А. Поповић (Архив Србије), Јелица Рељић (Архив Србије)

1999: Архив Војводине, Милан Ђуканов (Историјски архив Зрењанин)

2000: Међуопштински историјски архив Ваљево, Божа Драшкић (Историјски архив Београда)

2001: Историјски архив Београда, Олга Гилер (Архив Југославије)

2002: Историјски архив Краљево, Драгиша Милошевић (Историјски архив Крушевац)

2003: Историјски архив „31. јануар“ Врање, Драгица Матић (Историјски архив Ужице)

2004: Међуопштински историјски архив у Чачку, Милена Радојчић (Историјски архив Београда)

2005: Историјски архив у Панчеву, Милић Ф. Петровић (Архив Југославије)

2006: Историјски архив „Тимочка Крајина“ Зајечар, др Боро Мајданац (Архив Србије)

2007: Историјски архив Зрењанин, Снежана Радић (Међуопштински историјски архив Ваљево)

2008: Историјски архив Ниш, Нада Берић (Архив Војводине)

2009: Историјски архив „Рас“ Нови Пазар, Милан Јакшић (Историјски архив у Панчеву)

2010: Историјски архив Ужице, Предраг Илић (Историјски архив Шумадије Крагујевац)

2011: Историјски архив Пожаревац, Надежда Педовић (Историјски архив „Тимочка Крајина“ Зајечар)

2012: Архив Српске православне црквене општине у Трсту, др Мирослав Перишић (Архив Србије)

2013: Нада Петровић (Архив Југославије), Миладин Милошевић (Архив Југославије)

2014: Архив Српске академије наука и уметности, Митар Тодоровић (Архив Југославије)

2015: Љиљана Ђуровић (Историјски архив Ниш), Зоран Поповић (Историјски архив „Рас“ Нови Пазар)

2016: Милољуб Арсић (Историјски архив Краљево), Весна Башић (Архив Војводине)

2017: Архив Српске православне епархије будимске у Сентандреји, Вера Филиповић (Архив Србије)

2018: Историјски архив Крушевац, академик Василије Ђ. Крестић (Архив САНУ)

2019: Историјски архив Града Новог Сада, Лела Павловић, архивски саветник и директор Међуопштинског историјског архива за град Чачак и општине Горњи Милановац и Лучани

2020: Историјски архив Лесковац, Миле Станић (Архив САНУ)

2021: Историјски архив у Пироту, др Саша Илић (Архив Народне банке Србије) 

2022: др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац) и др Татјана Кикић (Архива Агенције за привредне регистре)

2023: др Јасминa Николић (Историјски архив Пожаревац) и Велибор Тодоров (Историјски архив „Тимочка крајина” у Зајечару)