Фондација Арнаутовић

______________

При Архиву Србије, 14. децембра 1998. године, основан је „Фонд Александра Арнаутовића“, управника Државне архиве од 1939. до 1941. године. Фонд сваке године додељује две равноправне награде „Златне архиве“ заслужним архивистима и архивским установама.

Оснивачи фонда су његове ћерке, др Маргерита Арнаутовић, професор Београдског универзитета, и Анђица Арнаутовић, дипломирани правник, а повод је 110-годишњица од рођења Александра Арнаутовића (11. децембар 1888) и 100-годишњица од доношења Закона о оснивању Државне архиве (15. децембар 1898). Циљеви фонда су, како је наведено у Правилима фонда: додељивање двеју равноправних награда „Златна архива“ заслужним архивистима и/или архивским установама и подмирење таксе Новом гробљу у Београду за очување гробнице с надгробним спомеником Александра Арнаутовића (парцела 4, број 107). Награда укључује повељу, новчани износ и скулптуру „Минијатура Архива Србије“, рад вајара Зорана Ивановића.

MinijaturaФондом управља Управни одбор од пет чланова које именује Управни одбор Архива Србије из реда истакнутих архивиста а који, на основу Правила, именује сваке године трочлану комисију за избор кандидата за награду.

У новој генерацији задужбина налазе се још два фонда сестара Арнаутовић – „Фонд Маргерите Арнаутовић“, основан 2001. при Катедри за француски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду, за награђивање заслужних франкороманиста Србије и „Фонд Александра Арнаутовића за науку о српској књижевности“, основан 2002. године при Катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду, за награђивање истакнутих историчара, критичара и теоретичара српске књижевности.

Биста Александра Арнаутовића

Поводом оснивања „Фонда Александра Арнаутовића“ у Архиву Србије је 18. марта 1999. године откривена биста Александра Арнаутовића, рад вајара Драгана Николића, и отворена изложба „Александар Арнаутовић 1888–1982“. У Књизи утисака са изложбе Анђица Арнаутовић је записала: „Када би могао да види ову изванредну изложбу посвећену њему, бивши управник Архива, г. Александар Арнаутовић, би свакако био задовољан што га његова установа није заборавила и што доприноси неговању успомене на њега“.

Издање „Фонд Александра Арнаутовића“ – Десетогодишњица доделе награда (1998–2007)

Поводом десетогодишњице додељивања „Златне архиве“, 2007. године објављено је заједничко издање Фонда Александра Арнаутовића и Архива Србије: „Фонд Александра Арнаутовића“ – Десетогодишњица доделе награда (1998–2007). Приређивач: Јелица Рељић, Београд, децембар 2007.

 

IN MEMORIAM

Др Маргерита Арнаутовић (1926–2009)

Маргерита Арнаутовић, оснивач „Фонда Александра Арнаутовића“, преминула је 15. децембра 2009. године у Београду.

Др Маргерита Арнаутовић је рођена 1926. године у Паризу. Дипломирала је на Катедри за француски језик и књижевност у Београду, а докторирала 1976. године на Универзитету у Греноблу (Француска) одбранивши тезу Стендал и његов први роман. Била је професор француског језика и књижевности у Државном секретаријату за иностране послове и у Савезном извршном већу, 1951–1960. Провела је четрдесет година на Катедри за француски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду где је предавала француску књижевност, цивилизацију и француску стилистику. Објавила је бројне чланке и студије посвећене темама из југословенске, француске и упоредне књижевности у Књижевним новинама, Књижевности, Прегледу, Политици, Савременику, Аналима Филолошког факултета, Просвети, Зборнику историје књижевности Српске академије наука, Стендал клубу…. Учествовала је на књижевним конгресима у Екс-ан-Провансу, Бордоу, Берлину, Милану и Брауншвајгу. Одликована је 1987. године француским одликовањем Витеза реда уметности и књижевности.

Анђица Арнаутовић (1930–2017)

Анђица Арнаутовић, оснивач Фонд Александра Арнаутовића, умрла је 28. фебруара 2017. године у Београду.

Анђица Арнаутовић рођена је у Паризу, 20. фебруара 1930. године. Детињство је провела у Паризу. Цео свој радни век, као дипломирани правник, провела је у Амбасади Француске у Београду. Бригу о функционисању Фонда водила је енергично и са пуно ентузијазма до краја свога живота. Са посебним интересовањем пратила је рад Архива Србије и радовала се свим стваралачким резултатима установе. Одрасла у породици у којој се неговао пажљив однос према документу, имала је високо развијену свест о значају архивских установа. Од младости је била љубитељ књиге и неуморни посетилац културних догађаја у Београду. Својом хуманошћу задужила је бројне установе и појединце. Пленила је необичном скромношћу према себи и несебичним односом према другима. Била је ненаметљива, достојанственог држања и финих манира. 

 

Добитници „Златне архиве“ од 1998. до данас

1998: Архив Србије, Милорад М. Радевић (Архив Србије), Љубодраг А. Поповић (Архив Србије), Јелица Рељић (Архив Србије)

1999: Архив Војводине, Милан Ђуканов (Историјски архив Зрењанин)

2000: Међуопштински историјски архив Ваљево, Божа Драшкић (Историјски архив Београда)

2001: Историјски архив Београда, Олга Гилер (Архив Југославије)

2002: Историјски архив Краљево, Драгиша Милошевић (Историјски архив Крушевац)

2003: Историјски архив „31. јануар“ Врање, Драгица Матић (Историјски архив Ужице)

2004: Међуопштински историјски архив у Чачку, Милена Радојчић (Историјски архив Београда)

2005: Историјски архив у Панчеву, Милић Ф. Петровић (Архив Југославије)

2006: Историјски архив „Тимочка Крајина“ Зајечар, др Боро Мајданац (Архив Србије)

2007: Историјски архив Зрењанин, Снежана Радић (Међуопштински историјски архив Ваљево)

2008: Историјски архив Ниш, Нада Берић (Архив Војводине)

2009: Историјски архив „Рас“ Нови Пазар, Милан Јакшић (Историјски архив у Панчеву)

2010: Историјски архив Ужице, Предраг Илић (Историјски архив Шумадије Крагујевац)

2011: Историјски архив Пожаревац, Надежда Педовић (Историјски архив „Тимочка Крајина“ Зајечар)

2012: Архив Српске православне црквене општине у Трсту, др Мирослав Перишић (Архив Србије)

2013: Нада Петровић (Архив Југославије), Миладин Милошевић (Архив Југославије)

2014: Архив Српске академије наука и уметности, Митар Тодоровић (Архив Југославије)

2015: Љиљана Ђуровић (Историјски архив Ниш), Зоран Поповић (Историјски архив „Рас“ Нови Пазар)

2016: Милољуб Арсић (Историјски архив Краљево), Весна Башић (Архив Војводине)

2017: Архив Српске православне епархије будимске у Сентандреји, Вера Филиповић (Архив Србије)

2018: Историјски архив Крушевац, академик Василије Ђ. Крестић (Архив САНУ)

2019: Историјски архив Града Новог Сада, Лела Павловић, архивски саветник и директор Међуопштинског историјског архива за град Чачак и општине Горњи Милановац и Лучани

2020: Историјски архив Лесковац, Миле Станић (Архив САНУ)

2021: Историјски архив у Пироту, др Саша Илић (Архив Народне банке Србије) 

2022: др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац) и др Татјана Кикић (Архива Агенције за привредне регистре)

2023: др Јасминa Николић (Историјски архив Пожаревац) и Велибор Тодоров (Историјски архив „Тимочка крајина” у Зајечару)