Рођен је 1934. у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 1957. на Филозофском факултету у Београду на Групи за историју. У Архиву Србије је радио од 1959. године, као архивиста на сређивању и обради архивске грађе, шеф Депоa I, дугогодишњи начелник Одељења архивске грађе старог периода и в. д. директора Архива. Био је професор архивистике на Течају за архивске раднике од 1968. до 1991. године.

У периоду од 1975. до 1990. био је члан Комисије за реституцију културних добара однетих у Првом и Другом светском рату. Више година је био члан стручног тима Архива на заштити и сређивању архивске грађе српске провенијенције у манастиру Хиландар и у Српској православној црквеној општини у Трсту.

Аутор је више од 250 радова објављених у стручним и научним часописима или у посебним издањима, као и великог броја архивских изложби. Теме његових радова су биле теорија и пракса архивистике и национална историја Србије 19. и почетка 20. века. Коаутор је средњошколског уџбеника за предмет „Архивистика“.

Био је сарадник Енциклопедије Југословенског лексикографског завода, члан Управног одбора Друштва историчара Србије, члан Одбора за историју српске револуције (1804–1830) при САНУ и редован члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије. Био је учесник више националних и међународних научних скупова.

Својим целокупним радом дао је изузетан допринос подстицању и усмеравању стручног рада Архива Србије и архивске службе. Добитник је бројних награда, између осталих: Награде „Даница Гавриловић“ коју додељује Друштво архивских радника Србије, „Златне архиве“ из Фондације Александра Арнаутовића (1998) и награде Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић (1998, 1999).

Бројне генерације архивиста и истраживача памтиће његово знање и посвећеност истраживачком раду и струци. До последњих дана ишчитавао је архивска документа у читаоници Архива у намери да, овог пута, да свој допринос проучавању развоја виноградарства у Неготину.