Државни архив Србије одлучно одбацује, као неистиниту, наведену тврдњу др Предрага Марковића да Управа Архива „произвољно одлучује шта се даје од докумената и шта се у документима затамњује”.

Државни архив Србије обавља делатност у складу са законима. Коришћење архивске грађе настале радом служби безбедности, у Државном архиву Србије уређено је Правилником о условима и начину коришћења збирки докумената и досијеа лица преузетих од БИА, о чему је др Предраг Марковић могао да се информише пре него што је изнео наведене произвољне тврдње.

Архивску грађу насталу радом служби безбедности, Безбедносно-информативна агенција предаје Државном архиву Србије од 2004. године и процес примопредаје није завршен. Досијеа лица која су настала радом служби безбедности нису доступна грађанима јер је, на основу Одлуке Уставног суда из 2003. године, њихово коришћење неопходно уредити законом, а Државни архив Србије није надлежан за предлагање закона. Са тим чињеницама Архив је више пута на разне начине упознавао јавност.

Kао политичар и високи функционер политичке партије која је заступљена у Народној скупштини и у коалиционој Влади Републике Србије, др Предраг Марковић би морао да има осећај одговорности за јавну реч и делатност. Такође, као политичар, Предраг Марковић је имао и има могућност да иницира доношење закона којим би било уређено питање досијеа и прописан начин њиховог коришћења. Уместо тога, Предраг Марковић обмањује јавност, инсинуира и наноси штету државној институцији од изузетног значаја.

Као историчара и директора Института за савремену историју обавештавамо га да, ако већ није упознат са радом Архива и начином на који се користи архивска грађа, архивисти Државног архива Србије су на располагању за све врсте информације које су иначе познате истраживачима.

                                                               Центар за информације Државног архива Србије