Први потпредседник Владе, Ивица Дачић је истакао да су се почеци билатералних веза Србије и Јапана одвијали у условима знатно другачијим од данашњих, али да они на најбољи начин осликавају богатство међусобне сарадње и солидарности.

„У години када се обележава значајан јубилеј, 140 година билатералних веза, Србија и Јапан имају много разлога да са посебним поносом и задовољством констатују вишеслојну и садржајну сарадњу у свим областима од заједничког интереса”, рекао је први потпредседник Владе и нагласио чињеницу да Република Србија и Јапан последњих година бележе значајне резултате у привредној области и да су реномиране јапанске компаније препознале предности пословања у Србији, што је од изузетне важности и за проширење укупних односа Србије и Јапана.

Закључујући да се велика географска удаљеност Србије и Јапана никада није негативно одразила на међусобно пријатељство, Ивица Дачић, први потпредседник Владе, је изразио захвалност на изузетној солидарности и донацијама коју је Јапан пружио грађанима Србије.

Први потпредседник и министар у Влади Републике Србије искористио је прилику да се посебно захвали др Мирославу Перишићу, директору Државног архива Србије.   

Добродошлицу свим присутнима пожелео је директор Државног архива Србије др Мирослав Перишић.

Подсећајући на изложбу приређену у Палати „Србија” поводом посете јапанског премијера Шинза Абеа којом приликом су представљена документа о хуманитарној помоћи Јапана српском народу у Првом светском рату, др Мирослав Перишић се осврнуо на симболику сачуване лучке отпремнице о транспорту хуманитарне помоћи јапанског Црвеног крста Србији. Она сведочи о улози и значају архива као чувара памћења народа и држава, нагласио је директор Државног архива.

„Чувати и сачувати је највиши императив архива, то је азбука културне политике и у том домену, архиви су савест друштва”, истакао је др Мирослав Перишић.

Директор Перишић је нагласио и да се налазимо на прагу дигиталног доба и најављеног електронског архива који ће имати предности у погледу лакше и брже доступности, али носи и ризике који се морају спречити.

Изложбу прати истоимени каталог аутора, архивских саветника, Јелице Рељић и Александра Марковића. Публици је представљена и књига „Отаџбини из Јапана. Животном стазом родољуба Душана Тодоровићаˮ аутора др Боре Мајданца, у издању Државног архива Србије. 

Присутнима се обратио и др Боро Мајданац, архивски саветник у пензији, захваљујући коме је велики родољуб Душан Тодоровић заувек спасен од заборава. Др Боро Мајданац је надахнуто говорио о биографији Душана Тодоровића, истичући, пре свега, његов рад у хуманитарној и просветној делатности као и заслуге за јачање српско-јапанских веза почетком 20. века. У част његове културне, просветне, али и хуманитарне делатности, настала је књига „Отаџбини из Јапана. Животном стазом родољуба Душана Тодоровићаˮ.

Тецуја Цубота, саветник Амбасаде Јапана у Републици Србији је искористио прилику да се посебно захвали ауторима изложбе и каталога Јелици Рељић, Александру Марковићу, затим аутору књиге др Бори Мајданцу, као и свим запосленима у Државном архиву Србије на марљивости.

„Кроз дугу историју наше пријатељство се континуирано развијало не само на дипломатском плану, већ и у области привреде, културе и образовања. Наша два народа су помагала један другом у временима када се једна од наше две државе суочавала са недаћама. Наше пријатељство је грађено на захвалности и подршци” изјавио је саветник Цубота и изразио наду да ће изложба „Краљевина Србија и Јапан”, као и књига „Отаџбини из Јапана. Животном стазом родољуба Душана Тодоровићаˮ још више приближити два народа и културе.

Поред композиције „Јапан“ српског композитора Милоја Милојевића са почетка 20. века, која је у прологу програма увела све присутне у праву атмосферу, уживо су изведене јапанске композиције на хармоници „Ринго оиваке – Песма о јабуци” и „Казе но торимићи – Пут ветра“, у извођењу уметнице Фумико Такешите Кнежевић, чије име Фумико симболично значи „Девојка из историјеˮ.

Међу присутним званицама у Државном архиву Србије су данас били и Светлана Јовановић, саветница премијерке Владе Републике Србије, Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и Сања Унковић, заменица повереника, Зоран Ђорђевић, в. д. директора Поште Србије, др Милан Терзић, директор Архива Југославије, поједини директори архива у Србији, Татјана Чолак Антић, директорка Етнографског музеја у Београду, Весна Буројевић, директорка Музеја позоришне уметности Србије са својим сарадницама, Александар Гајић, бивши председник Друштва пријатељства Србије са Јапаном, Адријана Барши, представница удружења српско-јапанског пријатељства „Ханами“, Хироши Јамасаки Вукелић, професор, затим Љубица Ћоровић, саветник у Одељењу за старе и ретке књиге Библиотеке Града Београда, Адам Софронијевић, члан Извршног одбора Европског удружења истраживачких библиотека (ЛИБЕР) и члан Управног одбора Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Владимир Томић испред Музеја Града Београда из одсека за историју Београда, Мирослав Јовановић, заменик управника Архива САНУ, др Предраг Шарчевић, главни и одговорни уредник Трећег програма Радио Београда, званичници Министарства спољних послова, представници Амбасаде Јапана у Београду, др Александар Растовић, председник Управног одбора Архива и бивши и садашњи чланови Управног и Надзорног одбора Државног архива Србије и друге јавне личности.

Данашња свечаност представља завршни у низу догађаја у 2022. години којима се истиче значај годишњице успостављања билатералних односа Србије и Јапана.

Државни архив Србије је, захваљујући доброј сарадњи са Министарством спољних послова Републике Србије, до сада обележио годишњице од успостављања дипломатских односа Србије са Шпанијом, Италијом, Светом Столицом, Данском и Сједињеним Америчким Државама.

Изложба „Краљевина Србија и Јапан” ће за посетиоце бити отворена до краја фебруара 2023. године радним данима од 10 до 15 часова.

Партнери у организацији били су: „Go sushi“ ресторан и „Calix“ дистрибуција јапанског пива „Asahi“.