Фондацију Александра Арнаутовића установиле су његове ћерке проф. др Маргерита Арнаутовић и Анђица Арнаутовић, у циљу чувања и неговања успомене на др Александра Арнаутовића, управника Државне архиве (1939–1941). Комисија за доделу двеју равноправних награда „Златна архива” Фондације Александра Арнаутовића у саставу: председник Комисије Нада Петровић и чланови др Љубодраг П. Ристић и Александар Марковић, на седници од 6. новембра 2023. године, донела је одлуку да се награде „Златна архива” за 2023. годину доделе др Јасмини Николић, директору Историјског архива Пожаревац и Велибору Тодорову, директору Историјског архива „Тимочка крајина” у Зајечару.

Добитници „Златне архиве” за 2023. годину су се захвалили на примљеним наградама.

Поводом 25 година од оснивања Фондације Александра Арнаутовића, објављена је књига „Фондација Александра Арнаутовића”. Издање садржи предговор др Ане Столић, председнице Управног одбора Фондације, текст о оснивању и раду Фондације, кратку биографију Александра Арнаутовића, текст „Задужбине Арнаутовић – оживљавање доброчинства” др Милоша Немањића, као и биографије лауреата од 1998. до 2022. године. Књигу је приредила Јелица Рељић, заступник Фондације, коју је посветила проф. др Маргерити Арнаутовић и Анђици Арнаутовић, задужбинарима архива у Србији.

Задужбина Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић од 1998. године додељује „Годишњу награду Ђурђа И. Јеленића, управника Државне архиве, Београд, од 1929. до 1938. године” за научни рад из области архивистике и историје. 

Жири за доделу „Годишње награде Ђурђа И. Јеленића”, у саставу: проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ и управник Архива САНУ, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Милан Терзић, директор Архива Југославије и др Петар В. Крестић, научни саветник Историјског института, једногласно је одлучио да се награда додели др Срђану Пириватрићу, проф. др Смиљи Марјановић Душанић и др Даници Поповић, уредницима тематског зборника „Свети краљ Милутин: владар на раскршћу светова”, у издању Задужбине Светог манастира Хиландара. Награде добитницима уручила је проф. др Мира Радојевић, председник Жирија.

Образложење Комисије за доделу награде „Златна архива” др Јасмини Николић

Јасмина Николић је дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду на Одељењу за етнологију и антропологију 1992. године. У току редовног студирања била је носилац Универзитетске стипендије Београдског универзитета и стипендије Фонда ЈНА. Магистрирала је 2008. и докторирала 2013. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду на Одељењу за етнологију и антропологију.

У Државном архиву Србије стекла је највише стручно звање у архивској делатности – архивски саветник, 2015. године.

У Министарству правде Републике Србије у Београду положила је стручни испит за запослене у органима државне управе, 1998. године.

Радила је као сарадник/асистент на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду у периоду од 1995. до 1997. године, а у Министарству културе Републике Србије била је на позицији републичког инспектора за културу за Браничевски, Подунавски и Борски управни округ у периоду од 1997. до 2001. године.

Функцију директора Историјског архива Пожаревац обавља непрекидно у пет мандата, од 2003. године до данашњих дана. У периоду њеног руковођења, Историјски архив Пожаревац постао је редовни члан Међународног архивског савета и члан Европске заједнице архива са седиштем у Паризу, члан Међународног центра за архивска истраживања са седиштем у Бечу, добитник награде Државног архива Србије „Златна архива” и Грамате Епархије браничевске Српске православне цркве, потписник десет протокола и споразума о културној и научној сарадњи са референтним научним и културним институцијама у земљи и иностранству, међу којима и са Историјским институтом САНУ, Криминалистичко-полицијским универзитетом у Београду и Епархијом браничевском Српске православне цркве. У периоду њеног руковођења, изложбе Историјског архива Пожаревац, под покровитељством Министарства културе, Министарства одбране и Града Пожаревца, биле су на гостовањима у престижним иностраним културним центрима и галеријама у Паризу, Пекингу, Трсту, Скопљу, Бања Луци и Птују чиме је дат допринос културној дипломатији и повећању угледа Републике Србије у иностранству. Документарни филм „Србија и Браничево у Великом рату”, чији је продуцент и косценариста др Јасмина Николић, добитник је две престижне награде на међународним фестивалима документарних филмова у Руској Федерацији, а емитован је и у Паризу, Москви, Севастопољу, Бања Луци, Липицама и у већини градова у Републици Србији. У периоду њеног руковођења, Историјски архив Пожаревац приредио је 34 премијере изложби, остварио 104 гостовања својих изложби у земљи и у иностранству, припремио 19 виртуелних изложби, добио алтернативни стални изложбени простор на отвореном који је позициониран на туристичкој мапи града, организовао четири међународна научна скупа из области историографије и архивистике, као и више од 200 културних догађаја. Ауторка је пројекта Покретање, развој и интензивирање сопствене издавачке делатности Архива – идејни је творац, покретач, оснивач и први главни и одговорни уредник осам едиција Историјског архива Пожаревац, у оквиру којих је Архив, у периоду од 2003. године до данашњих дана, самостално објавио 129 публикација. Посебно издвајамо часопис Записи – Годишњак Историјског архива Пожаревац, основан 2012. године, сада у категорији врхунски часопис националног значаја М51, чији је оснивач и први главни и одговорни уредник др Јасмина Николић.

Др Јасмина Николић је иницијатор, идејни аутор, покретач и руководилац вишегодишње пројектне активности Визија за будућност – стварање архивског комплекса Историјског архива Пожаревац. У оквиру тога, 2010. године Архиву је додељена још једна зграда површине 760 м2 за смештај архивске грађе, 2011. године извршени су радови на коначној адаптацији и реконструкцији постојеће архивске зграде површине 1000 м2, а 2012. године урађен је пројекат изградње нове зграде као везног дела између постојеће две зграде Архива. Осим неопходних послова на текућем одржавању зграда Историјског архива Пожаревац и инвестирању у области заштите, др Јасмина Николић је модернизовала рад свих организационих јединица Архива. Под покровитељством Министарства културе Републике Србије, Града Пожаревца и општина Браничевског управног округа, у овом периоду њеног руковођења Архивом, континуирано је набављана модерна електронска и административна опрема, а посебно издвајамо набавку око 3 км стандардних металних архивских полица за смештај архивске грађе и затворених металних архивских ормана са клизним вратима за смештај збирки црквених матичних књига и земљишних књига.

Др Јасмина Николић је иницијатор, идејни аутор, покретач и руководилац вишегодишње програмске активности: микрофилмовање и дигитализација архивске грађе фондова и збирки Историјског архива Пожаревац, у циљу њене трајне заштите и чувања, као и олакшаног приступа документима. По први пут је Архив започео са реализацијом микрофилмовања и дигитализације архивске грађе 2004. године. Под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Града Пожаревца, континуираним микрофилмовањем и дигитализовањем архивске грађе формиране су Збирка микрофилмова и Збирка дигиталних медија, а посебно издвајамо Збирку микрофилмова црквених матичних књига, Дигиталну збирку земљишних књига, Дигитални фонд „Стара и ретка књига 1752–1864“ и Дигиталну колекцију завичајне периодике 1892–1941.

Др Јасмина Николић је ауторка или коауторка више научних и стручних радова, од чега шест монографских публикација, међу којима су Српски народ и велике силе – културно-историјски процеси, Два века Војске у Браничеву и 175 година болнице у Пожаревцу, три зборника докумената – приређене архивске грађе са уводном студијом и регистрима, међу којима издвајамо два тома Извештаји и наредбе Недићеве „Владе народног спаса” за Округ Пожаревачки 1941–1944, затим 14 каталога изложби, више од 80 чланака, уводника, прилога, у стручним и научним часописима, зборницима саопштења са научних и стручних конференција из земље и иностранства, као и предговора и одељака у књигама.

Ауторка је или коауторка већег броја историографских и архивистичких изложби, међу којима су Ратна слика Србије у Другом светском рату 1941–1945, Плакат – визуелни скандал, одјек стварности и гласник пропаганде, Филмови које смо волели 1947–1980, Филмски плакат 1941–1945, Логор Бањица – заточеници из Пожаревца и Браничевског округа 1941–1944... и посебно, сталне изложбене архивско-музеолошке поставке Два века Војске у Браничеву, позициониране на туристичкој мапи Србије, а која бележи више од 30.000 посетилаца из земље и из иностранства. Све изложбе биле су праћене одговарајућим каталозима, виртуелним издањима и рекламно-пропагандним материјалом.

Ауторка је васпитно-образовног пројектног циклуса Авантура у Архиву, у оквиру ког је реализовано више едукативних активности за децу предшколског и школског узраста, међу којима издвајамо едукативне радионице Архив и вртићи – сликовница и бојанка и Миленијалци у Архиву – снимање видео клипова коришћењем архивске грађе и Архива, које су, као примери добре праксе и сарадње, представљене у Министарству културе Републике Србије и на Међународним ICARUS конвенцијама на Универзитету Federico у Напуљу и на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Ауторка је и уредник портала Архивалија месеца – електронске ОNLINE серијске публикације, регистроване од стране Националног ISSN центра Србије, на коме се сваког месеца током године објављују архивалије у циљу континуираног промовисања архивске грађе као културне баштине. Такође, од 2011. године је ауторка и уредник портала Историјски архив Пожаревац и Дигитални архив.

Учесница је бројних домаћих и међународних научних и стручних скупова и конференција у области архивистике, документалистике и дигитализације културног наслеђа, у земљи и у иностранству – у Канади, Норвешкој, Словенији, Италији, Руској Федерацији и у Србији.

Поред наведених послова, као директорка Историјског архива Пожаревац дала је велики број интервјуа и изјава електронским и штампаним медијима у земљи и у иностранству, где је представљала рад Архива и говорила о значају чувања архивске грађе. Била је председница или члан више организационих и уређивачких одбора за обележавање значајних јубилеја и годишњица у земљи, руководилац или члан пројектних и ауторских тимова.

Добитница је признања „Капетан Миша Анастасијевић” у категорији „За очување и презентацију културне баштине” које додељује Новосадски и Београдски универзитет и „Медиа инвент” доо Нови Сад, награде Града Пожаревца за остварене изванредне резултате и достигнућа у раду на културном пољу, Повеље културе за постигнуте резултате од посебног значаја за културни развој Града Пожаревца и нарочито за допринос очувању и промовисању културног идентитета Пожаревца широј јавности, као и бројних признања Министарства одбране и Војске Србије.

Комисија најсрдачније честита др Јасмини Николић – добитници „Златне архиве” за 2023. годину.

Образложење Комисије за доделу награде „Златна архива” Велибору Тодорову

Велибор Тодоров је рођен 21. фебруара 1972. у Зајечару где је завршио средњу школу. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду 1999. године. Од 2005. до 2010. године био је генерални директор РТВ Зајечар. Функцију директора Историјског архива „Тимочка крајина” обавља од 2010, а после полагања државног испита 2011. добија звање архивисте. Звање вишег архивисте стекао је 2021. године.

Од доласка на место директора настоји да са својим сарадницима оствари визију, створи модеран архив и унапреди све његове надлежности из области чувања и заштите архивске грађе. Тако је за све ове године, у складу са архивистичким стандардима и потребама, унапредио и модернизовао ентеријер архивског депоа, побољшао услове рада запослених и у организационом смислу, учинио да Историјски архив „Тимочка крајинаˮ буде препознатљив у мрежи архива Републике Србије.

Заштиту архивске грађе као културне баштине града Зајечара, спроводи и прати од тренутка њеног настајања код стваралаца и ималаца, кроз надзор и стручну помоћ његових сарадника, са документацијом и у поступку архивирања. Преузета архивска грађа у Архиву се сређује и обрађује на основу усвојених архивистичких принципа и према међународним стручним стандардима који се примењују у овој области.

Као вид заштите архивске грађе, Велибор Тодоров залаже се и за објављивање зборника архивске грађе и њихов је уредник.

Обновио је излажење и преузео уређивање научно-стручног часописа Архивско наслеђе у коме се објављују истраживачки прилози из области историографије и архивистике.

Препознајући важност размене знања и научних информација, Велибор Тодоров је и организатор многих научних конференција и скупова, а саопштења са ових скупова објављују се у зборницима чији је главни и одговорни уредник. Организовао је десет међународних научно-стручних скупова под називом Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура.

Као директор Историјског архива „Тимочка крајина”, организовао је прву конференцију под називом „Историја демократије и парламентаризма у Србији – Никола Пашићˮ која је окупила студенте завршних година више факултета из Србије, Црне Горе, и Републике Српске, као и професоре домаћих и страних универзитета у својству предавача.

Реализовао је велики број изложби архивских докумената (домаћих и гостујућих) и омогућио издавање преко педесет публикација – монографија, зборника архивске грађе, зборника радова, часописа, каталога… Својом издавачком делатношћу, допринео је расветљавању бројних тема из прошлости и афирмацији значајних историјских личности које су деценијама биле заборављене. Тако се Историјски архив „Тимочка крајина”, својом богатом издавачком и изложбеном активношћу, отворио према широј јавности, постао један од водећих културних установа у граду Зајечару и успешно омогућио остваривање сарадње са архивима из земље и иностранства.

Као директор ове установе, Велибор Тодоров је потписао споразуме о сарадњи са Архивом Војводине, Архивом Републике Српске, Државном агенцијом „Архиви” из Софије и Филозофским факултетом из Ниша.

Урађена је дигитализација матичних књига града Зајечара, околних села, као и пограничних села општине Видин.

Обезбедио је средства за реновирање зграде Архива, архивског депоа (увођење грејања), побољшао услове рада запослених. Набављени су компјутери, најсавременији скенер, мултифункционални уређаји, канцеларијски намештај…

Учествовао је на многим саветовањима, конференцијама, научним скуповима у земљи и у иностранству, где је имао своје истраживачке прилоге.

Издавачка делатност Велибора Тодорова:

Ауторски радови:

• Велибор Тодоров, Зоран Јанковић, Разграничење фондова у Историјском архиву у Зајечару и проблеми из праксе, Зборник радова, Међународно архивистичко саветовање Архивска грађа у теорији и пракси, Београд, 2016.
• Велибор Тодоров, Занатство у Зајечару и околини у XIX и XX, Зборник радова са Међународне научне конференције у Видину 23–24. октобра 2014, Видин, 2017.
• Велибор Тодоров, Здравствене прилике у Тимочкој крајини, Зборник радова са Међународне научне конференције у Видину 20–21. октобра 2016, Софија, 2018.
• Велибор Тодоров, Развој млекарске индустрије у Зајечару у XX веку, Зборник радова са Међународне научне конференције у Видину 24–25. октобра 2018, Софија, 2022.
• Велибор Тодоров, Нови програми за нове изазове, Саветовање архивских радника 1–3. јун 2022, Бихаћ, 2022.
• Агим Јанузи, Велибор Тодоров, Едукација и архив у служби грађана, Саветовање архивских радника Србије, Мећавник 5–7. октобар 2022.
• Никола Милутиновић, Велибор Тодоров, Тимочани у балканским ратовима 1912–1913, аутори изложбе и каталога, Зајечар, 2022.

Приређивање архивске грађе:

• Никола Цоловић Са бојних поља 1912‒1918, рукописи генерала, приредили Агим Ј. Јанузи, Велибор Тодоров, успомене на велике битке и бојеве на војне подвиге, јуначка дела и светла пожртвовања као и на ратне епизоде и интересантне доживљаје, Зајечар, 2016.
• Никола Цоловић Ратни дневник, завршне ратне операције 1918, приредили Агим Ј. Јанузи, Велибор Тодоров, Зајечар, 2019.
• Ђорђе Генчић (1861‒1948), приредили Агим Ј. Јанузи, Велибор Тодоров, Зајечар 2018.
• Никола Милутиновић, Бора Димитријевић, Велибор Тодоров, Никола Пашић кроз грађу Историјског архива у Зајечару, Зајечар, 2020.
• Прота Милан Рашић свештеник и управник Архива у Зајечару, приредили Агим Ј. Јанузи, Велибор Тодоров, Зајечар 2020.
• Никола Милутиновић, Бора Димитријевић, Велибор Тодоров, Зајечарски бастиони, Зајечар, 2022.

Као директор Историјског архива у Зајечару, уредник је бројних публикација: часописа Архивско наслеђе, Зборника радова, монографија и др. Руководилац је многих стручних пројеката (42), организатор научно-стручних скупова.

Комисија најсрдачније честита Велибору Тодорову – добитнику „Златне архиве” за 2023. годину.