„Ја сам заиста, дубоко и изузетно почаствована што сам данас у Државном архиву Србије, нашој централној и 125 година старој архивској установи која је чувар прошлости и чувар нашег идентитета. Управо у овој установи, и не случајно, дан уочи Сретења почињемо обележавање националног празника и Дана државности, који ће се бројним програмима наставити у наредна три дана широм Србије. Ја сам изузетно поносна на начин на који ове године обележавамо Сретење – серијом догађаја, не само у Орашцу, Опленцу и Београду, већ Лесковцу, Краљеву, Крушевцу, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Суботици, Зајечару, Прокупљу, Врању, Аранђеловцу и многим другим градовима широм Србије.

Важно ми је да напоменем да је иницијативу за оваквим обележавањем државног празника Дана државности покренуо председник Републике Србије, Александар Вучић, који је сасвим исправно сматрао да Дан државности – Сретење, не сме бити само један нерадни дан, током ког имамо један или евентуално два државна догађаја. То мора бити време у години када се низом догађаја, широм наше земље, подсећамо шта славимо, шта смо наследили, шта треба да чувамо – да сачувамо. Славимо нашу земљу, нашу државност, слободу, независност, сувереност. Чувамо наше историјско наслеђе да би га млађе генерације чувале после нас.

Ова прослава пружа прилику да се сетимо и одамо почаст нашим прецима чија жртва мора остати упамћена, јер без њих не би постојала наша независна, суверена, слободарска Србија на коју смо поносни, наша земља коју морамо штитити од свих оних који покушавају да нам одузму тешко стечене и још теже брањене – независност и суверенитет.

Зашто обележавање националног празника почињемо управо у Државном архиву Србије? Овде, у овој установи, чува се историја српског народа, као што је и рекао господин Перишић. Чувају се писани трагови о нашем постојању, истински докази модерне српске државности. Међу милионима страница докумената, својеврсних сведочанстава, о темељима на којима је изграђивана независна држава Србија, сведочанствима о нашим успонима и падовима, жртвама, о спољној и унутрашњој политици и доказима о нашим територијама, институцијама, градовима и селима, нашем друштву и много чему другом. Овде се међу свим тим документима чувају и устави Кнежевине Србије и Краљевине Србије из времена када се упоредно водила борба за национално ослобођење, изградњу и правно уређење државе.

Данас и у наредна два дана, Државни архив Србије излаже оригинале устава Кнежевине Србије и Краљевине Србије који су наш народ, наша држава и наш Државни архив Србије сачували упркос бројним невременима историје, ратовима и окупацијама, када су у најтежим историјским периодима непријатељске освајачке војске насртале, не само на нашу територију, животе наших предака, наш идентитет, већ и на архивску грађу, управо због њеног значаја за идентитет српског народа. Сигурна сам да највеће узбуђење изазива поглед на први српски устав – Сретењски устав из 1835. године, један од најлибералнијих устава у тадашњој Европи.

Сретење је дан са великим значењем у историји српског народа. Обједињава два значајна догађаја: један у Орашцу 1804. године, други у Крагујевцу 1835. године, где је на Скупштини усвојен Сретењски устав. Устави Кнежевине Србије и Краљевине Србије које са великим задовољством и пијететом, према оним генерацијама које су их стварале, чувале и сачувале, данас гледамо овде поред нас, по свом изворном значају припадају најужем кругу историјских извора за историју српске модерне државности. Део су нашег идентитета. Ови документи снажно сведоче о императиву слободне и независне Србије, Србије која са разумевањем прошлости гледа у будућност, Србије која је разбуђивала националну и државотворну свест и упоредо с борбом за ослобођење уређивала атрибуте своје државности и независности.

Како бисмо стојећи овде пред највишим државним актима из 19. и с почетка 20. века започињали обележавање националног празника, а да уз државу не поменемо и културу? Архив је и држава и култура. Можда нешто више држава. Култура је снага једног народа, према њој се мери колико једна држава, друштво и народ држе до себе. Улагање у културу је улагање у будућност. Народ без културе нема будућност. Зато је јачање институција културе и свих других видова културе заправо снажење државе, њене виталности, духа једног народа, чини га отпорнијим на недаће и лакше се суочава са изазовима савременог доба.

Лепо је данас бити овде и гледати све ово што се налази на зидовима ове предивне зграде, наменски грађене за Државни архив 1928. године, а посебно у витринама изложене оригинале доказа постојања српске државности у прошлости. Није ли чињеница да је Србија, управо у веку када је водила борбу за национално ослобођење и изграђивала државу, основала и овај Архив? Уз свест о борби за државу, ишла је и свест да треба трајно сачувати и документа о тој борби.

Основан 1898. године, Државни архив Србије је такође чињеница српске државности тог времена. Да Србија има шта да чува, шта да покаже, да има са чим да прави културне продоре у друге државе, да постоји на културној мапи Европе и света, доказује нам сво оно богато културно наслеђе којим Србија располаже. Добро ми је познато да Државни архив Србије амбициозно ради на томе остварујући вишегодишњу сарадњу са Османским архивом, млетачким архивом у Венецији, дубровачким архивом, руским, италијанским, шпанским и другим иностраним архивима, али ради и на заштити архивске грађе српског порекла ван граница Србије у српским православним епархијама и црквеним општинама. Колико је интересовање за документа која се чувају у Архиву, приметно је и приликом посета страних државника Републици Србији. Када Државни архив Србије, поново на идеју и иницијативу председника Вучића, у Палати Србија излаже најзначајнија документа из историје односа двеју држава, страни државници с великом пажњом и захвалношћу гледају документа која се тичу њихове државе и поштују то што ми та документа брижљиво чувамо.

Коначно, изложбом „Устави Кнежевине Србије и Краљевине Србијеˮ коју имам част и задовољство да прогласим отвореном, започињемо обележавање нашег националног празника Сретења. Хвала Државном архиву Србије што нам је омогућио да видимо оригинале српских устава, а грађанима Србије честитам национални празник Сретење и Дан државности. Хвала. Живела Србија”.