Говор Дарка Опалића преносимо у целини:

„Данас је свечани дан за Историјски архив Лесковац. Уједно ово је важан дан за читаву архивску мрежу и све архиве у Србији. Седамдесет година постојања Историјског архива Лесковац није само податак који ће допунити историјат ове институције, то је јасно сведочанство о континуираном и преданом раду овог архива на заштити архивске грађе. Када год споменемо заштиту архивске грађе морамо напоменути да тако штитимо и чувамо историјско памћење нашег народа. Управо се у архивској грађи као чувару памћења налазе знања и изворишта нових сазнања о постојању и трајању нашег народа, државе, културе и свих оних сфера и делатности у којима се наш народ развијао, доприносио, стварао. Због тога слободно можемо рећи да су архиви чувари идентитета: националног, историјског, културног. Сви запослени у архивима штитећи архивску грађу чувају наслеђено, али и више од тога – чувају знање и истину, а можемо ли без знања и разумевања прошлости разумети садашњост, а тек будућност?

У времену у којем се свакодневно сусрећемо са обиљем информација, често неистинитим и непрецизним, архиви представљају светионике у којима документа као сведоци прошлих времена пружају истину онаква каква јесте. А када говоримо о овом времену, ту се морамо осврнути на дигитално доба у које смо далеко закорачили и које обликује нашу свакодневицу. Дигитално доба које нам може помоћи и помаже у заштити архивске грађе са својим предностима, али у којем морамо остати будни пред изазовима и искушењима које виртуелни свет носи са собом.

Историјски архив Лесковац нам својом богатом и разноврсном издавачком и изложбеном делатношћу потврђује да јесте светионик знања што им желим да и убудуће остану упркос изазовима пред којима се нађе.ˮ