Отварању је приствовала и министар културе и просвете Републике Српске Жељка Стојчић и Небојша Радмановић, заменик председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. На свечаности су биле бројне личности из политичког, црквеног и културног живота Републике Српске и Републике Србије: Љубиша Ћосић,  градоначелник Источног Сарајева, проф. др Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву, проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву, Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске, др Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве, Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице, Душан Поповић, председник Удружења архивских радника Републике Српске, проф. др Александар Растовић, председник Управног одбора Државног архива Србије, и велики број професора, уметника и црквених великодостојника из Републике Српске.

Госте је поздравила директор Архива Босне и Херцеговине Данијела Мрда.

У свом обраћању, митрополит дабробосански Хризостом, истакао је да каталог „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941”, као и истоимена изложба, представљају „велико историјско дело културе Срба Сарајева, остварено радом, трудом и залагањем”. Митрополит је истакао да се не сме прихватити наметнута култура заборава Срба у Сарајеву и њихов свеукупни допринос. Према митрополитовим речима, каталог представља „залог вечног памћења и трајног постојања”. „Нека ова изложба и овај каталог буду споменици храбром српском народу кроз векове”, закључио је митрополит.

Министар културе Републике Србије Никола Селаковић нагласио је да се ради о изложби „која сведочи о постојању и деловању једног народа на просторима на којима није било лако остајати и постојати”. Каталог и изложба, настали озбиљним радом, на једном месту сажимају „много тога што је иза себе оставио један народ продуховљен, један народ културан. Народ који одликује вековима стара култура”. Истичући научни и културни значај каталога, министар је истакао како је уверен да из 5 поглавља каталога може настати најмање 50 докторских теза.

Председник Владе Републике Србије Милош Вучевић, захваљујући се приређивачимa каталога и ауторима изложбе, рекао је да су каталог и изложба: „живо слово, слика, приказ да су Срби аутохтон народ у Сарајеву. Они нису „жал за прошлим временима, него путоказ за будуће време. Знаци крај пута. Опомена да никад више не сме да падне застор заборава”. 

Председник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да је отварање изложбе „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941” у Источном Сарајеву историјски дан. „Срби где год су били, они су оставили печат свог постојања на тим просторима. Каталог су радили људи којима се посебно захваљујем. Урадили су веома стручан и мукотрпан посао Њима се захваљујем што су будућности, нашој деци и нашим поколењима оставили ово, да не падне у заборав, него да нас подсећа наредних пет стотина година, као што се ми данас присећамо, и то је нешто што са поносом треба да истичемо”, истакао је Вишковић.

На изложби „Култура Срба у Сарајеву може се видети Сарајевска Крмчија штампана 1307. године, сарајевски препис Номоканона-Крмчије Светог Саве настао половином 14. века, Силоаново јеванђеље из 14. века, Грамата цара Петра Великог  из 1715. године, као и Ферман султана Мустафе II из 1781. године.

У оквиру изложбене поставке налазе се бројне иконе из Старе Цркве у Сарајеву, настале у периоду од 15. до 20. века. Посетиоци, између осталог, могу да виде икону Богородице Одигитрије познату као Богородица „Сарајевска” из 16. века, иконе Христа Пантократора, Светог Киријака Отшелника, Свете Катарине, Светог Николе, икону Литургија праведних и паклене муке грешних, архијерејске инсигније митрополита Петра, штап митрополита Саве Косановића, крстове, путире, посуде за причест, заветне дарове и многе друге предмете из Ризнице Старе цркве. На изложби су представљена документа груписана у тематске целине: Историја, Вера и уметност, Институције и друштва, Породице и појединци и Периодика и рукописи, у којима је дат историјски преглед Срба у Сарајеву, представљене су духовне везе Срба у Трсту и Срба у Сарајеву, Митрополија дабробосанска, Стара црква у Сарајеву, Саборна црква у Сарајеву, музика Срба у Сарајеву, сликарство,  развој школства, српске библиотеке у Сарајеву, историјат просветних, културних и добротворних друштава, позоришна, драмска и филмска уметност, истакнуте породице и појединци, српска периодика у Сарајеву. Изложена документа се, у највећој мери, чувају у фондовима и збиркама Државног архива Србије и Архива Босне и Херцеговине. Изложбу прати богато илустрован каталог обима 516 страница, који су приредили Јелица Рељић и др Мирослав Перишић, са студијским текстовима већег броја аутора из Сарајева и Београда. Аутори изложбене поставке су Јелица Рељић, др Миљана Матић, др Владимир Радовановић и Александар Марковић. Видео презентацију реализовала је Александра Јаношев. Истраживања за изложбу трајала су дуже од две године.

У уметничком делу програма учествовао је хор српског певачког друштва „Слога”.

У постављању изложбе и на свечаном отварању испред Државног архива Србије били су директор Државног архива Србије др Мирослав Перишић, Јелица Рељић, Александар Марковић, Саша Марин и Ања Вулић.