Ова изложба је приређена на високом академском и професионалном нивоу. За потребе изложбе обављена су обимна архивска истраживања у: Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Архиву Републике Српске, Архиву САНУ, Задужбини Иве Андрића, Библиотеци Матице српске, Народној библиотеци Србије, Музеју историје и уметности града Трста, Архиву и Библиотеци Српске православне црквене општине у Трсту. Изложбу прати илустровани двојезични каталог. Аутори изложбе и каталога су др Мирослав Перишић, директор Државног архива Србије, те Јелица Рељић и Александар Марковић из Државног архива Србије. Аутори уводних текстова у каталогу су академик Матија Бећковић ("Сам себи предак") и др Жанета Ђукић Перишић ("Андрић и Италија").

Иво Андрић је у дипломатским мисијама у Италији боравио више пута: у Ватикану од фебруара 1920. до почетка новембра 1921, Трсту од децембра 1922. до фебруара 1923. и у августу 1926, али и са супругом Милицом Бабић у Риму у зиму 1964. године. Поред Рима и Трста, он је покаткад посећивао и бројне друге италијанске градове.

Колико је боравак Андрићев у Италији за њега био инспиративан, у којој се мери огледао у његовим лектирама и преводима, избору тема књижевних приказа, есеја и приповедака, види се и у његовој преписци и бележницама као и увидом у његову библиографију. Италијанске теме, питања фашистичког покрета, легенда о Светом Франциску из Асизија, родоначелнику фрањевачког реда чијим је посленицима Андрић посветио добар део своје прозе, ишчитавање дела Леонарда да Винчија, Микеланђела, Макијавелија, Гвичардинија, Леопардија, Манцонија, Пирандела, Петрарке, неких мање познатих песника или извештаја венецијанских амбасадора при Порти, свакако су били један посебан корпус знања, идеја и, слободно се може рећи, осећајности што су трасирали пут једном делу Андрићевог стваралаштва. О некима од њих Андрић је доцније писао или преводио њихова дела.

Неколико боравака 20-их година прошлог века у Италији оставиле су јасан и снажан траг не само у пишчевој личности него, у великој мери и у његовом делу. Управо о томе говори ова изложба.

Изложба ће бити отворена у Малом изложбеном салону ЈУ Бански двор – Културни центар Бањалука у петак 14. новембра 2025. са почетком у 18 часова. Изложбу ће отворити Никола Селаковић, министар културе Републике Србије и Боривоје Голубовић, министар просвете и културе Републике Српске.

Оригинална вест преузета са сајта www.glassrpske.com