Александар Вучић, председник Републике Србије, Никола Селаковић, генерални секретар председника Републике Србије и председници влада Грчке, Румуније и Бугарске са великим интересовањем и пажњом су разгледали изложбену поставку, 9. децембра 2017. године, пре почетка званичних разговора. Одабрана документа су представили Александар Марковић, виши архивист Архива Србије и др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.

На поставци су изложена оригинална документа која сведоче о дипломатским односима Србије са Бугарском, Румунијом и Грчком током 19. и почетком 20. века. Високи званичници четири државе имали су прилику да виде извештаје првих дипломатских представника Србије у Букурешту, Софији и Атини, трговинске уговоре Краљевине Србије са Краљевином Грчком (1882) и Краљевином Румунијом (1890), као и Уговор о пријатељству и савезу са Краљевином Бугарском (1912).

Посебно интересовање изазвао је одломак из извештаја српског посланика у Лондону Чедомиља Мијатовића, 1884. године, упућен Милутину Гарашанину, председнику владе и министру иностраних дела Краљевине Србије, у коме преноси речи британског премијера Вилијама Гледстона о независности држава на Балканском полуострву која је условљена одржавањем мира и међусобне сарадње, што је истакао и председник Републике Србије Александар Вучић у свом обраћању на конференцији за штампу.

На моју примедбу да ми љубимо нашу политичку независност и да смо вољни много што за њу да жртвујемо; али да по неки између нас – и ја сам међу тим некима – нисмо без озбиљних брига за нашу будућност, кад погледамо на аспирације неких великих сила, на њихову способност и вољност да сметају наше консолидовање, – г. Гладстон ми је одговорио:
„По несрећи будућност независних народних држава на Балканском Полуострву није ван сваке опасности. Али ипак далеко је од тога да би требало очајавати. Настаните да године мира употребите на ваше унутарње ојачање, на развитак економни, на учвршћење слобода и напретка, и настаните нарочито да између вас на Балканском Полуострву – између вас Срба, Бугара, Грка и Румуна – дође до срдачних одношаја, до споразума и тесног пријатељства. Држите се крепко заједнички па ће се одмах за све вас спољна опасност знаменито редуцирати. Трвења међу балканским државама треба да се брижљиво избегавају. Бојим се само да упливи рече могу утицати раздвајајући групу словенских држава од грчке и румунске.“

Из извештаја Чедомиља Мијатовића, српског посланика у Лондону, Милутину Гарашанину, председнику владе и министру иностраних дела Краљевине Србије, 1884. године.