Додела годишњих награда

Награде „Златна архива“ из Фондације Александра Арнаутовића додељују се заслужним архивистима. Фондацију су установиле ћерке Александра Арнаутовића, Маргерит и Анђица Арнаутовић, 14. децембра 1998. године, ради трајног чувања и неговања успомене на др Александра Арнаутовића, управника Државне архиве од 1939. до 1941. године. Жири за доделу награде Златна архива у саставу – др Љубодраг П. Ристић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, Нада Петровић, архивски саветник у пензији и Митар Тодоровић, архивски саветник Архива Југославије на седници одржаној 6. децембра 2016. године донео је одлуку да се две равноправне награде „Златна архива“ за 2016. годину доделе Милољубу Арсићу, архивском саветнику Историјског архива Краљево и Весни Башић, вишем архивисти Архива Војводине. Добитницима су додељене повеље и скулптуре „Минијатура Архива Србије“ рад вајара Зорана Ивановића. Награде је уручила др Ана Столић, председница Управног одбора Фондације. Образложење жирија можете преузети овде.

Из Задужбине „Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић“ која је основана 1994. године додељује се награда Ђурђа И. Јеленића, управника Државне архиве од 1929. до 1938. године. Награда се додељује за научни рад из области архивистике и историографије, објављен 2016. године, писан претежно на основу архивске грађе која се чува у архивима у Србији. На седници одржаној 28. новембра 2016. године, Жири за доделу годишње награде Задужбине, у саставу др Радмила Радић, научни саветник Института за новију историју Србије, др Милан Кољанин, виши научни сарадник Института за савремену историју и др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења Матице српске, донео је одлуку да се награда равноправно додели за књигу „Пут документа. Методе и резултати истраживања времена настанка најстаријих архивских докумената у Архиву Војводине“, у издању Архива Војводине, коју су приредили Зоран Стевановић и Весна Башић, и монографију „Косово и Метохија у државној политици Југославије 1958–1965“ др Миомира Гаталовића у издању Института за савремену историју и Друштва историчара Србије „Стојан Новаковић“. Награде је уручила др Радмила Радић. Образложење жирија можете преузети овде.

Изложба „Култура Срба у Трсту 1751–1914“

У Архиву Србије, у 13 сати, отворена је изложба Култура Срба у Трсту 1751–1914. Изложбу је отворио Владан Вукосављевић, министар културе и информисања. О изложби су говорили: његово преосвештенство епископ аустријско-швајцарски г. Андреј, проф. др Аника Сковран, Златимир Селаковић, председник Српске православне црквене општине у Трсту и др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.

Изложба је резултат дугогодишње сарадње Архива Србије, Српске православне црквене општине у Трсту, Генералног конзулата Републике Србије у Трсту и установа културе града Трста, а настала је на основу рада стручњака Архива Србије на заштити и истраживању архивске грађе Архива Српске православне црквене општине у Трсту.

Изложба је конципирана у више тематских целина које сведоче о историји српске заједнице у Трсту, грађењу две цркве, српским палатама, српском православном гробљу „Свети Ђорђе“, угледним српским породицама, Српској школи „Јован Милетић“, Хору Цркве Светог Спиридона, Библиотеци и Архиву Српске православне црквене општине, о духовницима, књижевницима и владарима чија је делатност утицала на културу Срба у Трсту у периоду од 1751. до 1914. године.

Поставку прати студија на преко 480 страна, богато илустрована, коју су приредили Јелица Рељић и др Мирослав Перишић. Детаљније...

Изложба „Подсећања“

Трећу годину за редом Архив Србије приређује изложбе посвећене годишњицама живота или смрти истакнутих стваралаца. Ове године на изложби ће бити представљена документа из фондова и збирки Архива Србије о животу и делатности: Јована Стерије Поповића, правника и књижевника, Косте Цукића, економисте, дипломате и министра финансија, Николе Пашића, политичара, оснивача Радикалне странке и председника владе и Јована Жујовића, геолога и председника Српске краљевске академије.

Изложба је постављена у дворишту испред здања Архива Србије. Циљ изложбе је да се избором докумената допуне сазнања о ствараоцима чији су појава и дело утицали на духовне прилике времена, а чије стваралаштво утиче на данашње генерације.

Изложена документа објављена су у четири књиге трећег кола библиотеке „Подсећања“ које су приредиле ауторке изложбе Јелица Рељић и Ана Кос Вујовић.