Сваки докуменат прати назив, време постанка и кратак опис садржаја, као и место одакле потиче. На изложбеној поставци, између осталог се налази најстарија сачувана пергаментна исправа у Словенији, као и исправе грофова Цељских, статут града Пирана из 1307. године, нацрт највећег европског железничког вијадукта, документа о оснивању Народне читаонице у Птују и агитовању пред плебисцит.

Изложбена поставка је резултат сарадње десет словеначких архива, а уз најлепше и најважније документе, нуди пресек сачуване архивске грађе. Одабир, уз лепоту грађе као такве, додатно открива и људе различитих класа, њихову околину и време, њихове жудње, планове, рад и достигнућа, њихове странпутице.

Аутори изложбе су у обзир узели више критеријума приликом презентовања одабране грађе и осмислили су 16 целина, односно изложбених поглавља.

Изложба је гостовала широм Словеније, а видела ју је и публика у Хрватској, Босни и Херцеговини и Северној Македонији. У Београду је изложбу „Архиви – ризнице сећања“ отворио амбасадор Републике Словеније у Републици Србији, господин Изток Јарц 25. јуна 2019.