Додела годишњих награда

Награде „Златна архива“ из Фондације Александра Арнаутовића додељују се заслужним архивистима и архивским установама. Фондацију су установиле ћерке Александра Арнаутовића, Маргерит и Анђица Арнаутовић, 14. децембра 1998. године, ради трајног чувања и неговања успомене на др Александра Арнаутовића, управника Државне архиве од 1939. до 1941. године.

Жири за доделу награде „Златна архива“ у саставу – др Љубодраг П. Ристић, Нада Петровић, архивски саветник у пензији и Митар Тодоровић, архивски саветник Архива Југославије на седници одржаној 6. децембра 2019. године донео је одлуку да се награде „Златна архива“ за допринос архивској струци за 2019. годину доделе Историјском архиву Града Новог Сада и Лели Павловић, архивском саветнику и директору Међуопштинског историјског архива за град Чачак и општине Горњи Милановац и Лучани. Добитницима су уручене скулптуре „Минијатура Архива Србије“ рад вајара Зорана Ивановића, повеље и новчане награде. Награде је уручила Јелица Рељић, заступница Фондације.

Образложење Жирија за доделу награде можете преузети овде.

Из Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић која је основана 1994. године додељује се награда Ђурђа И. Јеленића, управника Државне архиве од 1929. до 1938. године. Награда се додељује за научни рад из области архивистике и историографије, објављен 2019. године, писан претежно на основу архивске грађе која се чува у архивима у Србији. На седници одржаној 28. новембра 2019. године, Жири за доделу годишње награде Задужбине, у саставу др Милан Кољанин, виши научни сарадник, др Милан Терзић, директор Архива Југославије и др Радмила Радић, научни саветник Института за новију историју Србије, донео је одлуку да се награда равноправно додели: др Радомиру Ј. Поповићу, др Александри Вулетић, МА Предрагу Илићу за монографију „Престони Крагујевац“ у издању Друштва историчара Шумадије у Крагујевцу и др Петру Ристановићу за монографију „Косовско питање 1974–1989.“ у издању Прометеја из Новог Сада. Награду је уручио др Милан Терзић, директор Архива Југославије.

Образложење Жирија за доделу награде можете преузети овде.

Изложба „Краљевина Србија и Краљевина Италија“

Уводну реч дао је др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, који је истакао да су култура и рат на својеврстан начин обележили односе Србије и Италије у другој половини 19. и почетком 20. века до 1918. године. Указао је на културне, просветне и политичке односе између Србије и Италије, значај Српско-турског рата 1876. године који је унео нову димензију у односима Италије и Србије због директног учешћа гарибалдинаца у борбама као и на период Првог светског рата чији су крај Србија и Италија дочекале на победничкој страни.

Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања је рекао „да смо са Италијом у међувремену повремено имали турбулентне односе, некад са пуно разумевања, а некад са нешто мање, али смо задржали узајамно поштовање, које у претходних десет година, на задовољство обе стране иде узлазном линијом.“ Уз констатацију да Србија и Италија нису имале никад присније и срдачније дипломатске односе него што их имају данас, државни секретар је изразио уверење да ће се добра сарадња настави у блиској будућности и у другим сферама.

Изложбу је отворила Паола Кордоне, директорка Италијанског института за културу која је изразила највише поштовање према иницијативи Архива Србије којом се валоризује проучавање историје и веза између двају држава. Присутне је подсетила да је Архив Србије већ остварио позитивну сарадњу не само са Италијанским институтом за културу у Београду него и са градом Трстом и регијом Фурланијом представивши пре две године изложбу „Србија и Срби 1914–1918.“ и студијом о српској заједници у Трсту.

Изложбу сачињавају документа о школовању српских студената на италијанским универзитетима, усавршавању српских вајара, сликара, музичара, историчара у Италији, као и о гостовањима италијанских уметника у Београду. Посебне целине посвећене су културним, научним, дипломатским, војним и привредним односима двеју држава у периоду до 1918. године. На изложби је представљено више од две стотине експоната – дипломатских и ратних извештаја, конвенција, указа, писама, преписки, фотографија, новинских чланака из домаће и стране штампе, спискова и фотографија дипломатских представника, пописа гарибалдинаца, превода дела италијанских аутора на српски језик.

Међу документима у којима се сазнаје које је све италијанске појединце Србија одликовала, пажњу привлачи документ о додели Ордена Св. Саве управнику Државног архива у Венецији, Карлу Малаголи, што је јединствен пример изражавања поштовања једне државе према управнику државног архива друге државе. Посетиоци су имали прилику да виде и Конзуларну конвенцију из 1879, Трговински уговор из 1907, документа о доласку првог италијанског посланика грофа Ђузепеа Торнијелија у Београд 1879. и о именовању првог српског посланика Филипа Христића у Риму 1881. године.

Поставку прати књига „Краљевина Србија и Краљевина Италија“, са близу 200 интегралних докумената двојезично описаних и уводном студијом, коју су приредили Мирослав Перишић, Јелица Рељић и Александар Марковић.

Аутори изложбе су: Јелица Рељић и Александар Марковић.

Изложба ће бити отворена радним данима од 10 до 18 часова, суботом од 9 до 17 часова, до 30. априла 2020. године. Улаз је слободан.

Обележавању Дана архива у Србији и отварању изложбе присуствовали су чланови Управног и Надзорног одбора Архива Србије, представници Министарства културе и информисања, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије, др Војислав Павловић, директор Балканолошког института, Александар Ердељановић, директор Архива Кинотеке, Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, Санда Рашковић Ивић, народна посланица и бивша амбасадорка Србије у Италији, Данко Прокић, бивши амбасадор Србије у Шпанији и друге културне и јавне личности.