Уводну реч је одржао др Mирослав Перишић, директор Архива Србије који је истакао да је Архив Србије током последњих десет година објавио преко 50 зборника докумената и посебно нагласио важност пројекта истраживања докумената из Отоманског архива значајних за проучавање историје српског народа под турском влашћу. Др Мирослав Перишић је навео да се ускоро очекује усвајање Закона о архивима и архивској грађи и Закона о електронској управи, као и да је Министарство културе обезбедило финансијска средства за набавку техничке опреме потребне за дигитализацију, али да је ова помоћ недовољна уколико се не запосле млади и образовани стручњаци пошто у архивима у земљи постоји „драматично недовољан број запослених који се из године у годину још више смањује“ услед чега у сусрет својој 120-годишњици Архив Србије шаље поруку да се архиви у Србији налазе на граници физичке и стручне одрживости. На крају свог излагања др Перишић је указао да у наредној години предстоји обележавање значајних датума и годишњица: 120 година од доношења првог Закона о Државној архиви, стогодишњица од завршетка Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 140 година од стицања независности Србије на Берлинском конгресу, 180 година од успостављања дипломатских односа Србије и Русије, 150 година од рођења Михаила Петровића Аласа.

Додела годишњих награда

Награде „Златна архива“ из Фондације Александра Арнаутовића додељују се заслужним архивистима и архивским установама. Фондацију су установиле ћерке Александра Арнаутовића, Маргерит и Анђица Арнаутовић, 14. децембра 1998. године, ради трајног чувања и неговања успомене на др Александра Арнаутовића, управника Државне архиве од 1939. до 1941. године. Комисија за доделу награде „Златна архива“ у саставу – др Љубодраг П. Ристић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, Нада Петровић, архивски саветник у пензији и Митар Тодоровић, архивски саветник Архива Југославије на седници одржаној 16. новембра 2017. године донела је одлуку да се награде „Златна архива“ за допринос архивској струци за 2017. годину доделе Архиву Српске православне епархије будимске у Сентандреји и Вери Филиповић, архивском саветнику Архива Србије. Добитницима су уручене скулптуре „Минијатура Архива Србије“ рад вајара Зорана Ивановића, повеље и новчане награде. Награде је уручила др Ана Столић, председница Управног одбора Фондације. 

Коста Вуковић, руководилац Црквено-уметничке збирке, Библиотеке и Архива Српске православне епархије будимске у Сентандреји упознао је присутне са историјатом и делатношћу Архива Српске православне епархије будимске у Сентандреји и његовим фондовима и збиркама. Током презентације, Коста Вуковић је посебно представио пројекат дигитализације матичних књига који се одвија у Архиву Српске православне епархије будимске у Сентандреји, истичући да је у базу података током протеклих шест година унето 400.000 матичних података. У знак захвалности на стручној помоћи и сарадњи, Архив Србије је добио на коришћење програм евидентираних матичних књига Архива Српске православне епархије будимске у Сентандреји.

Из Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић која је основана 1994. године додељује се награда Ђурђа И. Јеленића, управника Државне архиве од 1929. до 1938. године. Награда се додељује за научни рад из области архивистике и историографије, објављен 2017. године, писан претежно на основу архивске грађе која се чува у архивима у Србији. На седници одржаној 27. новембра 2017. године, Жири за доделу годишње награде Задужбине, у саставу др Милан Кољанин, виши научни сарадник Института за савремену историју, др Радмила Радић, научни саветник Института за новију историју Србије и др Милан Терзић, директор Архива Југославије, донео је одлуку да се награда додели др Александри Новаков за монографију „Стубови српске просвете. Српске средње школе у Османском царству 1878–1912.“ у издању Завода за уџбенике у Београду. Награду је уручио др Милан Терзић, директор Архива Југославије. 

Изложба „Подсећања“

Четврту годину за редом Архив Србије приређује изложбе посвећене годишњицама живота или смрти истакнутих стваралаца. Ове године на изложби су представљена документа из фондова и збирки Архива Србије о животу и делатности: Милована Ђ. Глишића, књижевника, новинара и драматурга, војводе Радомира Путника, министра војног и начелника Штаба Врховне команде, Драгише Лапчевића, новинара, политичара и оснивача Српске социјалдемократске странке и Јаше Продановића, књижевника, министра и оснивача Самосталне радикалне странке и Југословенске републиканске странке. Изложба је постављена у дворишту испред здања Архива Србије. Циљ изложбе је да се избором докумената допуне сазнања о ствараоцима чији су појава и дело утицали на духовне прилике времена, а чије стваралаштво утиче на данашње генерације. Изложена документа објављена су у четири књиге четвртог кола библиотеке „Подсећања“ које су приредиле ауторке изложбе Татјана Драгићевић и др Љубинка Шкодрић.

Обележавању Дана архива у Србији су присуствовали: његово преосвештенство епископ будимски г. Лукијан, проф. др Ђорђе Бубало, председник Управног одбора Архива Србије, проф. др Дубравка Стојановић, проф. др Љубинка Трговчевић, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије, Предраг Марковић, бивши министар културе и информисања у Влади Републике Србије, др Борут Батагељ, директор Историјског архива Цеље, директори архива у Србији, представници Генералштаба Војске Републике Србије, представници амбасада Русије и Јужне Кореје, представници Руског дома, пријатељи Архива Србије и друге културне и јавне личности.