Поводом 100 година од успостављања дипломатских односа Краљевине СХС и Свете Столице у Државном архиву Србије отворена је изложба „Србија и Света Столица 1878–1914“.
На отварању изложбе говорили су: Дејан Савић, саветник председника Републике Србије за културу, Владимир Марић, помоћник министра спољних послова, проф. др Сима Аврамовић, амбасадор Републике Србије при Светој Столици, монсињор Симон-Петер Лукиамузи, први секретар Апостолске нунцијатуре у Београду и др Мирослав Перишић, директор Државног архива Србије.
Отварању изложбе присуствовали су: изасланик Његове Светости патријарха српског епископ хвостански Јустин, Станислав Хочевар, београдски надбискуп, Мустафа еф. Јусуфспахић, београдски муфтија, амбасадор Републике Турске Хами Аксој, представници амбасада Савезне Републике Немачке и Сједињених Америчких Држава, проф. др Милан Недељковић, професор Медицинског факултета, начелник на Клиници за кардиологију Клиничког центра Србије и председник Градске општине Врачар, проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета Универзитета у Београду са колегама, проф. др Зоран Аврамовић, директори установа културе Владимир Пиштало, Бојана Борић Брешковић, др Милан Терзић, историчари др Миле Бјелајац, др Радмила Радић, др Петар В. Крестић, др Александар Растовић, др Горан Милорадовић.
Изложбу је отворио представник Министарства спољних послова Владимир Марић, помоћник министра за билатералну сарадњу, који је истакао: „Србија је од почетка своје нововековне државности настојала да са Светом Столицом успостави ефикасну комуникацију како би се питање односа међу хришћанима у овом делу света решавало на миран и, у складу са напредним српским уставотворним решењима из 19. века, модеран начин“.
Присутнима се обратио Дејан Савић, саветник председника Републике Србије за културу, који је рекао: „Државни архив Србије је институција од прворазредног значаја за идентитет, историјско знање и историјско памћење“. У наставку говора Дејан Савић је подсетио на праксу да Државни архив Србије излаже документа у Палати Србија приликом посета страних државника Србији, као што је било недавно када су председник Александар Вучић и канцеларка Ангела Меркел имали прилику да виде оригинална документа из историје српско-немачких веза у 19. веку.
Проф. др Сима Аврамовић, амбасадор Републике Србије при Светој Столици, је у свом надахнутом обраћању истакао да изложба садржи документе који сведоче да је српска држава и пре међународног признања уставом гарантовала право слободе вероисповести: „Поново смо у тренутку када су пред нама нови изазови и обострана намера да се односи интензивирају“. Професор Аврамовић је најавио да ће изложба „Србија и Света Столица 1878–1914“ бити постављена и у Ватикану, на Понтификалном латеранском универзитету у Риму и да ће бити отворена 18. октобра.
Монсињор Симон-Петер Лукиамузи, први секретар Апостолске нунцијатуре у Београду, истакао је „да Србија и Света Столица треба да превазилазе историјске препреке и наставе унапређење односа који сежу далеко у прошлост. Отварање ватиканског архива за српске историчаре, важан је корак у јачању веза са Србијом“, истакао је Лукиамузи.
Представљајући тематске целине који сачињавају изложбену поставку др Мирослав Перишић је указао на значај теме и архивског документа и истакао очекивање да ће Државни архив Србије и ватикански архив успоставити сарадњу.
Развој односа између Србије и Ватикана, током 19. и почетком 20. века, приказан је кроз документе и фотографије из фондова и збирки Државног архива Србије. Изабрана архивска грађа пружа увид како у живот католичке заједнице у Србији, тако и у континуиране напоре најистакнутијих владара Србије на успостављању и развијању сарадње са Светом Столицом.
Међу изложеним документима издвајају се одлуке кнежева Александра Карађорђевића и Милоша Обреновића о новчаном помагању изградње и касније обнове зграде католичке цркве, одлуке о оснивању школа, спискови ђака и извештаји о раду римокатоличких школа у Београду и Нишу, честитка папе Лава XIII Милану Обреновићу приликом проглашења за краља Србије, посета краља Александра Обреновића папи Лаву XIII 1896. године. Значајан број докумената посвећен је напорима око усвајања Закона о Конкордату, почев од првог предлога из 1878. године, до усвојеног Конкордата из 1914. године. Ту су још и дипломатске преписке српских званичника са папама Лавом XIII, Пијем X и Бенедиктом XV.
Изложбену поставку прати двојезични, богато илустрован каталог. Аутори изложбе и каталога су: Мирослав Перишић, Јелица Рељић и Александар Марковић. Изложба ће бити отворена до 30. новембра 2021. године.
| 11-10-2024 |
| 02-10-2024 |
| 24-09-2024 |
| 23-09-2024 |
| 13-09-2024 |