„Према већ устаљеној пракси претходних година, а морам да нагласим доброј пракси, и данас обележавање тог најзначанијег дана и датума у историји српског народа: Сретења – Дана државности, одлуком државе почиње у култури, и почиње културом, и почиње овде у Државном архиву Србијe. Kако би и било другачије када се овде, као и у свим другим архивима, чувају докази да постојимо и као народ и као држава и као појединци, када се овде чувају и прошлост и будућност.

У данашњем свету, државни задатак је да чувамо не само доказе да постојимо, него и да чувамо архиве – да их чувамо, да их унапређујемо, да правимо нове неопходне зграде, нове неопходне депое за смештај свега онога што данас настаје како би било сачувано за будуће генерације. Овај архив, Државни архив Србије, основан је 1898. године у време Обреновића, а ова зграда, наменски подигнута за Државни архив Србије, подигнута је у време Карађорђевића 1928. године.

Зашто мислим да су архиви данас један од најзначајнијих државних задатака? Зато што нам се дужи низ година однекуд из света поручује да заборавимо прошлост, да прошлост није важна, да се окренемо будућности. То нису добронамерне поруке. Подсетићу на речи једног од најзначајнијих историчара савременог доба, историчара друштава и цивилизација, Фернана Бродела ’да моћни настоје да друге учине себи сличнима, а када то постигну онда их прогутају’. Нешто слично, исте суштине, долази из мисаоног света уметника. Када се један народ лиши задатка да свету да нешто своје онда тај народ нестаје. Ако ту идеју на којој се сусрећу један историчар и један уметник, по свом смислу доведемо у везу са научним запажањима археолога и историчара уметности Бранка Гавеле написане 1962. године да је ’највећа грешка Балкана што је туђу слику о себи усвојио као своју’, онда долазимо до темељних стубова сваке државе и друштва, а то су култура и просвета.

Није се најдуже ратовало на Балкану, како влада стереотип. Стогодишњи рат се догодио у западној Европи, оба светска рата су кренула из западне Европе, а неколико векова раније у Србији, тачније на Косову и Метохији, су подизани манастири и настајале фреске, ремек-дела уметности. Веза између Сретења и српске средњовековне државе је и на симболичкој равни и у историјској перспективи неспорна. Зато смо данас за јавност изложили оснивачку повељу манастира Дечани из 1330. године”.