У уводној речи присутнима се обратио Душан Оташевић, управник Галерије САНУ који је навео да су на изложби у највећој мери представљени документи из фондова и збирки Архива Србије и Архива САНУ, а да су уредници посебне публикације која прати овај догађај академик Михаило Војводић и др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.

Академик Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности је у своме обраћању истакао да је изложба реализована у блиској и конструктивној сарадњи са Архивом Србије и указао да се Стојан Новаковић одликовао изузетном енергијом, визијом и посвећеношћу раду и да је својим деловањем показао шта је све могуће постићи на животном путу, као и да се кроз изложбу може сагледати многострука личност Стојана Новаковића.

Др Мирослав Перишић, директор Архива Србије је навео да изложба о Стојану Новаковићу носи једну нову димензију, а то је сарадња Српске академије наука и уметности и Архива Србије. Наглашавајући да су се ове две институције нашле на једном заједничком, обимном и захтевном пројекту да представе личност Стојана Новаковића и његово доба, др Мирослав Перишић је изразио уверење да ће ове институције и у будуће успешно сарађивати на другим пројектима.

Академик Михаило Војводић је истакао да је Стојан Новаковић до пре неколико деценија „спадао у групу српских великана прекривених велом заборава“ и да је као један од оснивача Напредне странке, иако конзервативне странке, Новаковић био у многим питањима либералан и сматрао да се не треба окретати прошлости, већ будућности, а да је као државник, увек имао у виду српско питање, односно питање ослобођења и уједињења свих делова српског народа.

На изложби је представљено 220 докумената, 50 фотографија и 30 књига. Највећи број изложених докумената потиче из фондова и збирки Архива Србије, затим Архива САНУ, Међуопштинског историјског архива у Шапцу, а део поставке су омогућили и Историјски музеј Србије, Музеј града Београда и Народни музеј у Шапцу. Посетиоци ће имати прилику да виде документе, рукописе и књиге о животу и делатности Стојана Новаковића, међу којима су писма Мине Вукомановић Караџић Стојану Новаковићу, концепт одлуке Владе Краљевине Србије под председништвом Стојана Новаковића о прихватању аустроугарске анексије Босне и Херцеговине, 1909. године,  упутства Николе Пашића, председника Владе Краљевине Србије, Стојану Новаковићу, председнику српске делегације за учешће на Лондонској мировној конференцији, Мировни уговор у Лондону 1913. године који је склопљен између балканских савезника и Турске и којим је завршен Први балкански рат, а чији су потписници у име Србије били: Стојан Новаковић, Андра Николић, Миленко Веснић и Иван Павловић.

Аутори изложбе су академик Михаило Војводић и Александар Марковић, виши архивист Архива Србије.
Изложба ће бити отворена до 4. марта 2018. године.