„Србију и Турску везују многи значајни историјски датуми и околности. У време свог највећег историјског развоја Отоманско царство је заузимало територију од Дунава до Нила. У претходном периоду српско царство је заузимало такође велику територију. Али периоди успона и свргавања царстава и управа упућују на историјске периоде плиме и осеке. Оно што остаје иза тога је историја. Права историја, писана, забележена, сачувана и истражена, јесте она којом се баве одговорне државе и друштва“ рекао је министар Вукосављевић. Он је као значајан документ преузет из Османског архива издвојио попис становништва на Косову и Метохији.

Танжу Билгић, амбасадор Републике Турске у Београду, истакао је да је изложба „Срби и Србија у османским документима 15–19. век“ један од највећих домета сарадње у претходном периоду и нагласио значај заједничких напора за разумевање историје Турске и Србије.

Србија и Турска данас обележавају 140 година од успостављања дипломатских односа, рекао је проф. др Угур Унал, директор Председништва државних архива Владе Републике Турске, иако њихове везе сежу годинама уназад. Директору Председништва државних архива Турске овом приликом је уручена слика Смедеревске тврђаве.

 „У Председништву државних архива Владе Републике Турске, похрањено је на хиљаде докумената која се односе на политичку, културну, економску и социјалну сарадњу двеју земаља. У нашем архиву, међу грађом која припада периоду Османског царства, приликом претраге појмова Срби и Србија тренутно се добија 60 000 резултата, чији ће се број, засигурно, повећавати“ навео је др Угур Унал.

Др Мирослав Перишић, директор Архива Србије навео је да је више десетина хиљада истражених и дигитализованих докумената из Османског архива већ похрањено у депоу Архива Србије.

„Очекујемо да ће их бити још у десетинама хиљада. Када буду преведена, приређена и објављена, биће то серија од више десетина или стотина зборника докумената. Тек незнатан број тих докумената изложен је од данас у Архиву Србије“ рекао је др Мирослав Перишић.

Први пут у Србији јавност може да види како је изгледала дефтерхана – канцеларија у којој су писани дефтери, како су изгледали дефтери и у чему су чувани. Део изложбене поставке чине и минијатуре - визуелни прикази Београдске тврђаве у време опсаде 1521. и бојног поља код Београда у 18. веку. Један документ доноси податке о поправци моста на Сави у Београду изграђеног 1526. године, а други о осветљавању бакљама дунавског моста у Смедереву 1691. Осим докумената из Османског архива, посетиоци могу да виде и документа на османском језику из Архива Србије која су представљена председницима Републике Србије и Републике Турске, Александру Вучићу и Реџепу Тајипу Ердогану у Палати Србија, приликом последње посете турског председника Србији.

Реализација пројекта истраживања архивске грађе у Османском архиву заснована је на Протоколу о сарадњи између Архива Србије и Представништва државних архива Владе Републике Турске, потписаног 2015. године.

Аутор изложбе и пратећег каталога је Ениса Аломеровић Хубанић, архивиста Архива Србије, која се овом приликом захвалила на подршци директорима оба архива, стручним сарадницима и рецензентима. Отварању су присуствовали: проф. др Александар Растовић, председник Управног одбора Архива Србије, велики број научних радника оријенталиста, муфтија београдски Мустафа Јусуфспахић, некадашњи министар културе Предраг Марковић, представници Министарства културе, директори архива у Србији, пријатељи Архива Србије и друге културне и јавне личности.

Трајање изложбе: од 10. јуна до 10. септембра 2019. године, радним даном од 9 до 16 сати и суботом од 9 до 13 сати. Улаз је слободан.