Изложбу су припремили Архив Србије, Историјски музеј Србије и Народна библиотека Србије, три установе културе од националног значаја којима је госпођа Ружица Ђинђић уступила писану заоставштину, личне предмете и личну библиотеку др Зорана Ђинђића. Писану заоставштину др Зорана Ђинђића сачињавају лична документа, бележнице, роковници, концепти писама страним државницима и разна друга документа чији садржај приближава личност и приватна интересовања др Зорана Ђинђића.

„Србија није стање, Србија је визија“ једна је у низу порука др Зорана Ђинђића које ишчитавамо у делу писане заоставштине издвојене за прво представљање јавности. Бројне друге, као и теме текстова "Снага визије", „Оспособити Србију за 21. век", „Шта треба да урадимо у Србији", „Национални консензус", „Типичне особине нације", „Осећај за вредности живота", „Ослобађање од страха", „Три стуба модерног друштва", „Србија економски центар на Балкану", „Наша ситуација", „Неповољне околности", „Повољне околности", „Најлошији сценарио", „Стратегија за Косово и Метохију" – упућују на анализе и размишљања о Србији и посвећеност њеној будућности. Премијерски положај неизоставно је наметао и дуги низ конкретнијих обавеза видљивих из наслова текстова: „Влада", „Одговорност", „Борба против организованог криминала", „Мисија – школа и образовање", „Здравство", „Донаторска акција за завршетак радова на Храму Светог Саве"… Ту су и замисли формулисане као „Посебни пројекти". Ређају се даље размишљања, задаци и планови под ознакама „Хитно", „Одмах", „Акција", „Промене", „Оптимизам" – некада у назнакама, чешће у тезама, не тако ретко и у разрађеним детаљима.

Историјски музеј Србије, у оквиру изложбе представио је јавности личне предмете премијера др Зорана Ђинђића који се односе на сaм чин убиства 12. марта 2003. године: кравату, мобилни телефон, новчаник, ручни сат, ташну, као и део радне собе др Зорана Ђинђића, колекцију налив пера, старих карата, писаћу машину, немачку награду „Бамби“ додељене др Зорану Ђинђићу у области политике 2000. године, награду „Унеска“ 2002. године, Награду Америчког института, рођендански поклон Демократске странке и друго.

На изложби се могла видети и лична библиотека др Зорана Ђинђића која садржи око хиљаду пет стотина књига, међу којима се налази 44 примерка старих и ретких српских књига (издања до 1867. године), знатан број књига из прве половине 20. века на српском језику, посебно између два светска рата, са одабраним делима из области књижевности и друштвених наука, највише историје, филозофије и права, књиге на страним језицима (немачком, енглеском, француском), међу којима су и нека од најзначајнијих дела из области историје идеја и друштвених наука. Библиотека одражава опсег и дубину интересовања др Зорана Ђинђића за различите научне области, од филозофије и права до историје и политике. У изложбеној сали Архива Србије посетиоци су могли у електронској форми да погледају списак књига, базу података, збирку чланака као и каталог изложбе.